Херман Бурхаве: три и по века у темељима медицине

Херман Бурхаве је рођен у Форхaуту недалеко од Лајдена. Био је син калвинистичког свештеника, што је и сам испрва намеравао да постане. Ипак, након очеве смрти, прихватио је понуђену стипендију за студије филозофије на Универзитету у Лајдену, где је докторирао тезом о разграничењу ума од тела у којој се критички осврнуо на схватања Епикура, Хобса и Спинозе.

Затим се посветио студијама медицине, које је успешно привео крају у Хардервајку, да би неколико година касније, поново у Лајдену, постао предавач, професор и, с временом, ректор. Бурхавеово приступно предавање насловљено „De commendando Hippocratis studio" или „О вредности проучавања Хипократа" далеко је одјекнуло међу колегама и наговестило клиничко усмерење које ће Бурхаве заувек уткати у будућу медицину.

Херман Бурхаве је увео систем образовања лекара који је подразумевао практично оријентисане вежбе непосредно уз болесничку постељу. Захваљујући неуморном труду и несвакидашњој креативности у настави, прочуо се и прославио широм Европе, доневши Универзитету у Лајдену мноштво нових студената из најразличитијих земаља, међу којима се накратко нашао чак и руски цар Петар Велики. У посету Бурхавеу долазили су и најугледнији научници и филозофи епохе, попут Волтера и Карла Линеа, а слава коју је стекао допрла је све до Кине. Методологија студија медицине заснована на комбиновању теоријске и практичне наставе са снажним нагласком на разумевању физиолошких процеса у организму од којих зависи очување здравља или развој обољења ‒ методологија коју је утемељио Бурхаве и даље развио његов ученик Албрехт фон Халер ‒ и данас је садржана у самим основама лекарске пропедевтике.

Као поклоник Ренеа Декарта и сер Исака Њутна, Бурхаве је придавао кључни значај научним експериментима и прецизним мерењима. Између осталог, први је употребљавао термометар да би одредио телесну температуру пацијената. Описао је знојне жлезде и рашчланио узроке расцепа једњака изазваног упорним повраћањем, што се и данас назива Бурхавеов синдром.

Поред тога, показао је да се велике богиње преносе искључиво контактом са оболелом особом, супротно свеприсутним предрасудама и нетачним концепцијама које су пратиле ову велику пошаст човечанства и потоње поприште до сада највеће победе научне медицине, барем када су у питању заразне болести. Бурхаве је, штавише, изнео занимљиву замисао да би објашњење за од давнина познату појаву да особе које преболе вариолу веру остају од ове болести трајно заштићене, ваљало тражити у некој непознатој супстанцији која заостаје у крви преживелих након опоравка и доживотно им пружа заштиту. Не само да је такво схватање било супротно општеприхваћеним теоријама времена већ је било и налик на кључни концепт данашње имунологије, који је Бурхаве тако наговестио готово два века пре него што ће што ће Емил фон Беринг и Шибасабуро Китасато открити заштитна антитела.

Поред медицине, Бурхаве је успешно предавао и хемију и ботанику. Првој од ове две научне дисциплине подарио је капитално дело „Елементи хемије", у којем је систематски разјаснио многа сложена питања и потпомогао прелазак са мистичких схватања о елементима и преображајима материје ка научном погледу на хемијске реакције као израз промена структуре супстанција које условљавају јасно докучиве физичке законитости. На практичном плану, први је из мокраће изоловао уреу. Ботанику је пак обогатио како многобројним детаљним описима новооткривених биљних врста тако и оснивањем и одржавањем једне од највећих и најлепших ботаничких башти свог доба.

Као посвећени и веома побожни хришћанин-калвиниста, Бурхаве је поклањао посебну пажњу лечењу сиромашних и непривилегованих пацијената и ширењу хришћанског хуманистичког идеала. Објавио је и бројне списе на латинском језику пуне језгровитих запажања и дубоког промишљања о односу између религије и медицине и о природи као Божјој творевини. Колосално завештање које је оставио за собом постало је неизоставни део медицине новог века - доба када смо сазнања о појавама и процесима у васиони почели да претачемо у нова оруђа за лечење или спречавање болести и свеобухватно очување људског здравља.