Књижевно вече: Моћ говора

Обично су књижевне вечери посвећене представљању књиге или познатом аутору неког дела. Ово вече је било вече посвећено љубавној поезији и стиховима кроз које су нас водили Марко, Теодора, Душан, Миона... 

Гимназијалци Средње школе и гимназије Архимед рецитовали су љубавну поезију на књижевној вечери јасне теме и поруке. Током наставе књижевности у мноштву градива, професорка Зорица Вешовић и њени ученици заједно су донели одлуку да се њихово прво књижевно вече зове „Моћ говора", као и песма Бране Петровића.

Кроз сигуран рецитал ових петнаестогодишњака провејавала је трема, која је уобичајена ствар код већине нас.

„Ученици су имали трему, имала сам је и ја, и то је и сасвим природно. Понекад нас трема спречава да осетимо емоцију текста који говоримо. Мислим да је вечерашњи догађај за ученике у извесном смислу био и оптерећујући. Као искусни професор, који ради 25 година у просвети, нисам их јурила по учионицама да долазе на пробе", рекла је Зорица Вешовић.

Затим је додала: „Сећате се сигурно песме У заседи иза петнаесте. Ученици који су рецитовали вечерас су тог узраста. И тих њихових петнаест, шеснаест година су најрањивије, најосетљивије, али ми знамо да су то најлепше године. Они тога нису свесни, као што нисмо били свесни ни ми, јер њих муче неке друге муке и ја то врло поштујем. Они несрећно заљубљени имају попуст код мене; могу да ћуте, и да их ја ништа не питам."