И Србија „ускаче у свемирски воз”

У питању је инструмент назван ХП3 (Heat Flow and Physical Properties Probe), који за циљ има да мери температуру Марса на дубини од око пет метара, што је много дубље од било које претходне мисије. На овом примеру се види да чак и у овако значајним мисијама, које представљају најамбициозније домете и за лидере у истраживању свемира попут Насе, има простора за укључивање држава за које можда не бисмо очекивали да се ту нађу.

Др Драгана Илић, ванредна професорка на Катедри за астрономију Математичког факултета у Београду, каже за Портал РТС-а да је у последње време приступ свемирском пространству отворен и за мале земље. Данас своје сателите у орбитама око Земље има више од 60 држава, укључујући Бугарску, Мађарску, Румунију, Пољску, Литванију, Гану, Кенију, Бангладеш, Монголију, Бутан, Перу, Еквадор и друге, међу којима свакако има оних чији су научни, технолошки и економски потенцијали и даље иза наших. Реч је углавном о такозваним кјуб-сателитима, из класе наносателита, који се састоје од градивних јединица облика коцке странице десет центиметара и масе око један килограм. У питању су релативно јефтини пројекти чија се цена креће око 100.000 америчких долара, а који отварају заиста велика врата нашем технолошком и научном развоју.

Истраживање феномена повезаних са летом кроз Марсову атмосферу

„На нашим факултетима и институтима, упркос великим материјалним ограничењима, врше се веома озбиљна истраживања повезана са свемирским технологијама, попут Катедре за астрономију Математичког факултета у Београду, где се истражују управо феномени који су повезани са летом кроз Марсову атмосферу, посебно проблеми везани са слетањем на специфичне локације на Марсу", наглашава др Душан Марчета, доцент на Катедри за астрономију. Мисија „Инсајт" и све досадашње успешне мисије извршиле су слетање на локацијама које се налазе испод фиктивног нивоа мора на Марсу, као што је приказано на горњој слици.

Иако је Марс пустињска планета, на њему се такође може дефинисати површ у односу на коју меримо „надморску висину". Ово је еквипотенцијална површ на којој је збир гравитационе силе и центрифугалне силе константан услед ротације Марса. Када би на површини Марса било воде у одговарајућој количини, она би заузела управо облик ове површине, баш као што је то учинила на нашој планети. Испоставља се да је „надморска висина" локације слетања кључна за безбедно слетање на Марсу, те су за све досадашње мисије биране безбедније локације на малим „надморским висинама".

„На Катедри за астрономију Математичког факултета", додаје Душан Марчета, „врше се истраживања астрономских феномена који би могли бити искоришћени за остваривање слетања на локације са великим ʼнадморским висинамаʼ, које се протежу углавном на јужној хемисфери Марса, на којима до сада није остварено ниједно успешно слетање, иако постоји велики научни интерес за истраживање ових области".

На крају, Драгана Илић истиче да Катедра за астрономију Математичког факултета, заједно са Астрономском опсерваторијом у Београду учествује у неколико водећих светских пројеката, као што су ЛССТ (Large Synoptic Survey Telescope) или МСЕ (Maunakea Spectroscopic Explorer): велики прегледи неба на телескопима пречника огледала реда величине десет метара, који ће померити границе научних сазнања из астрофизике. Још од 2010. године реализује се успешан и награђиван европски заједнички студијски програм Астромундус, мастер студије из астрофизике које организује пет европских високо рангираних универзитета ‒ у Инзбруку, Гетингену, Падови, Риму „Тор Вергата" и Београду.

„Посебно смо поносни што смо део одобреног Хоризонт 2020 пројекта Stardust-Reloaded (Stardust-R)", истиче проф. Илић. У питању је пројекат који је одобрен у оквиру Акције Марија Склодовска-Кири, тачније њиховог иновативног тренинг програма (Innovative Training Networks), који почиње у јануару 2019. године, а трајаће до краја 2022. године. Пројекат Stardust-R ће се бавити проблемом одрживе експлоатације свемира, као и могућностима и опасностима које за нашу цивилизацију са собом носе астероиди и комете.

Евидентно је да цео свет јури ка малим телима Сунчевог система и Марсу, стога и српски научници покушавају да ускоче у свемирски воз и ухвате прикључак са најмодернијим технолошким процесима у свету.