Важни научни резултати мисије „Кеплер”

Мисија је показала да је у нашој галаксији много светова који су слични Земљи по величини и удаљености од матичне звезде. Најновије анализе Кеплерових открића кажу да 20‒50% звезда на небу има мале, могуће стеновите планете које се налазе у настањивој зони тј. на удаљености од својих звезда на којима вода може да се одржи у течном стању. Потребно је да још много тога научимо да бисмо разумели да ли нека од њих заиста може да подржи живот.

Планете су различите

Свемирски телескоп Кеплер је открио велико богатство типова планета, и тако нам отворио нове видике. Открио је да кад је у питању најчешћа величина планете у свемиру, таквих нема у нашем Сунчевом систему. То је свет величине између Земље и Нептуна ‒ морамо више да научимо о таквим планетама.

Соларни системи су такође различити!

Док наш унутрашњи Сунчев систем има четири планете, Кеплер је пронашао системе са знатно више планета ‒ осам и више њих ‒ које круже близу матичне звезде. Постојање ових компактних система наводи на питање како су настали: да ли су те планете „рођене" близу својих матичних звезда, или се стварају даље па „допутују" до њих? 

Нови увиди о звездама

Поред тога што нас је увела у златно доба вансоларних планета, мисија Кеплер је поново побудила интерес за проучавање звезда. За девет година, колико је била у функцији, та мисија је извршила посматрање више од пола милиона звезда.

Посматрања толико великог броја звезда била су од највећег могућег значаја за разумевање основних својстава планета које круже око њих и унапредила су наше разумевање историје и структуре наше галаксије и свемира.

Посебно, тај телескоп је снимио почетне фазе звезда које експлодирају ‒ зову се супернове ‒ са прецизношћу која није забележена до сада, дајући нам нове увиде у то како те звездане експлозије почињу.

Приредио Бојан Главонић