Новогодишња ноћ с мирисом барута

Срце ракета чине пиротехничке супстанце. „Оне се састоје од отприлике седамдесет пет одсто калијум-нитрата, петнаест одсто угља и десет одсто сумпора", објашњава Гинтер Клајн-Зомер, хемичар и пиротехничар. По потреби се још додају једињења бакра, баријума или стронцијума који ватромете боје у плаво, зелено или црвено. Све те хемикалије, за чију производњу се иначе користи много енергије, сагоре у само једном трену.

Клајн-Зомер на Универзитету у Келну држи предавање под називом Хемија и пиротехника. Добро је посећено, наравно, јер ватромет фасцинира многе, а не само хемичаре. И то интересовање није од јуче. Прве петарде пуцале су још у време кинеске династије Сунг (960‒1270). Монах Ли Тоам важи за изумитеља ватромета. У почетку је најважнија била бука, а много мање светлосни ефекти. 

Дуга историја ватромета

Уметност ватромета даље се развила у Италији, у касном 14. веку. Док је ватромет звани „хана-би" („цвеће од ватре") у Јапану био уметничка форма која је служила за верске сврхе, у Европи се ватромет употребљавао на политичким и сличним манифестацијама. Први ватромет у Немачкој приредио је 1506. године цар Максимилијан Први на Боденском језеру.
Данас су поводи за ватромете различити ‒ то су пре свега Нова година и празници, али и манифестације као што су велики спортски догађаји, циркуске представе, фестивали.

Висок ниво штетних честица

У Немачкој је 2016. године само због ватромета у атмосферу емитовано 5.000 тона честица (ПМ10), показују подаци Савезне канцеларије за животну средину (УБА). То је око 17 одсто годишње количине штетних честица издувних гасова. При том се већина ослобађа у року од само сат или два током новогодишњег ватромета, и то пре свега у великим градовима. Те сићушне штетне честице нису видљиве голим оком. „Доказано је да управо оне нарочито штете здрављу", наводи немачка УБА.

Произвођачи пиротехничких средстава, наравно, то не виде тако црно. Загађење настало од издувних гасова, каже Фриц Келер, саветник за питања заштите околине у немачком Савезу пиротехничке индустрије (ВПИ), не може се, каже, поредити с ватрометом. Честице које се током новогодишње ноћи ослобађају у ваздуху, слежу се у року од само неколико сати. „Уосталом, штетне честице које производе аутомобили не могу да се пореде са онима од ватромета", истиче Келер.

Код дизел-возила те честице се највећим делом састоје од чађи, која у себи у приличној мери садржи токсичне супстанце, рецимо полициклични ароматични угљоводоник. Оне се практично нагомилавају око чађи и тако завршавају у атмосфери. И УБА упозорава на опасност од тих честица које се таложе на тлу и биљкама а опасне су и за људе, јер су канцерогене.

„Честице које се ослобађају током ватромета састоје се пре свега од соли. То није исто што и хемија", каже Фриц Келер. Када, на пример, сагорева барут, ствара се калијум-карбонат. „Он брзо привлачи влагу, повезује се и нестаје из атмосфере". Некада су се калијумове соли и пиротехника користили као ђубриво или за заштиту биљака од мраза. По правилу, дан након новогодишње ноћи у ваздуху више нема штетних материја.

Проблем и смеће и бука

Након новогодишњег ватромета остају велике количине ђубрета. Шездесет до 75 одсто пиротехничких средстава чине картон, дрво, глина и пластика - све оно што 1. јануара налазимо на улицама, у двориштима или на крововима. „Наравно да настојимо да водимо рачуна о околини, али на то утичу пре свега законски прописи", каже Клаус Гоцен из Савеза пиротехничке индустрије. „Паковање мора бити безбедно, поклопац на ракетама је обавезан", додаје.

Заштити животне средине и здрављу доприноси и тренд употребе „оптичких ватромета". Гласне петарде и друга пиротехничка средства не штете само слуху људи већ могу да уплаше или изазову панику и међу животињама.

Гоцену су омиљени ватромети који су направљени у једном пакету. Код њих је довољно само једно паљење и затим креће ланчана реакција. Тиме се ствара мање смећа, јер се све уклони једним потезом. А што је најважније, та врста ватромета је и безбеднија.

У првом реду безбедност

Безбедносни аспект посебно је важан и Гинтеру Клајну-Зомеру. Више пута у току предавања на Универзитету он наглашава: „О томе се не води довољно рачуна!"

Посебно критикује то што се уз употребу пиротехничких средстава у новогодишњој ноћи јавља и проблем са алкохолом. Приликом активирања ракета обавезно је поштовати правило о удаљености од најмање осам метара. „Али мислим да је и то премало. И тако може доћи до тешких повреда", каже Клајн-Зомер. Међутим, ко у нову годину жели да уђе водећи рачуна о заштити животне средине, требало би да одустане и од ватромета и да једноставно ужива у ракетама других. Уосталом, тако се ствара и мање смећа.