Музика за хиперактивне малишане

Бројне студије указале су на јаку везу између одређене врсте музике и изоштреног менталног фокуса, нарочито код деце. Најпре, слушање музике повећава ниво допамина, хормона одговорног за добро расположење. Затим, студије су се позивале на истраживања везе између свесне и несвесне пажње. Наиме, проучавале су како користимо наш свесни систем пажње како би смо је (пажњу) усмерили на ствари на које желимо да се усредсредимо.

Оно што смо наследили преко ДНК од наших предака, ловаца, јесте систем несвесне пажње. Колико год је ловац био свесно фокусиран на свој плен, како би обезбедио оброк, његова несвесна пажња је, попут стражара, остајала отворена за све опасности које су могле да се пришуњају с леђа или ван видокруга.

АДХД синдром

Хиперактивност је поремећај пажње праћен психомоторним немиром. Познaта је и под именом АДХД синдром (Attention Deficit Hyperactivity Disorder). Ово стање примећује се најчешће у предшколском и школском узрасту: 4‒12% деце има овај синдром, а међу дечацима се јавља три пута чешће него међу девојчицама.

Одрасле особе са овим синдромом имају потребу да се стално крећу. Састанци, презентације и предавања ‒ за њих су мучење. Дешава се да прекидају мало споријег саговорника, упадајући му реч и не дозвољавајући да заврши реченицу. Ако су приморани да чекају у реду у пошти, банци, пред шалтером, вероватно ће се посвађати или напустити ред. Стално су у потрази за новим, занимљивим стварима. Имају неколико десетина хобија. Увек раде најмање две ствари истовремено, а у заједничким пројектима у кратком временском раздобљу мењају расположења, од натмуреног до еуфоричног.

Благотворна музика

Музика не може да замени савет педијатра и психијатра, али може да побољша концентрацију, да усмери пажњу код хиперактивних особа. За то је најпригоднија инструментална музика, без вокала, класична, као и електронска и амбијентална. Монотона музика, генерички бели звук неће имати ефекта.
Један од најпопуларнијих и бесплатних Јутјуб канала је OCB (One Conscious Breath) Relaxing Music. Опуштајућа музика ствара окружење погодно за побољшање фокуса, неутрализацију несвесне пажње и подиже ниво допамина. Она је идеална за учионицу и писање домаћих задатака.

Канал Џејсона Стивенсона спада међу најпопуларније и најомиљеније. Овај изузетан и харизматични Аустралијанац компонује музику за различите намене: за повећање концентрације, продуктивности, против несанице, анксиозности, фобија, али и чита бајке (на енглеском) и компонује успаванке од звукова из природе и „татиног певушења". Прати га више од милион људи.

„Крцко Орашчић" за божићне празнике

Ево неколико назива музичких дела и тема погодних за више или мање несташне малишане. Подижу ниво допамина, неутрализују несвесну пажњу, изоштравају фокус, побољшавају концентрацију и стварају пријатно окружење. 

Сергеј Прокофјев: „Пећа и вук!" ‒ Пећа на ливади, Птичица; Франц Јозеф Хајдн: Соната бр. 50 у Де-дуру; Николај Римски-Корсаков: „Снегуљица" ‒ Игра пајаца, „Бајка о цару Султану" ‒ Бумбаров лет; Волфганг Амадеус Моцарт: Симфонија играчака, Соната за клавир бр. 16 у Це-дуру; Алфред Шнитке: „Кловнови и деца" ‒ Акробате, Скот Џоплин: Регтајм Јаворов лист; Камиј Сен-Санс: „Карневал животиња": Акваријум, Фосили, Слонови; Леонард Бернштајн: „Прича са западне стране" ‒ Мамбо, Лирој Андерсон: Писаћа машина, Plink, plank, plunk; Едвард Григ: „Пер Гинт", У палати горског краља; Дмитриј Шостакович: „Седам игара за лутке", Валцер; Џон Вилијамс: „Ратови звезда", Кантина бенд; Петар Иљич Чајковски: „Крцко Орашчић", Игра Виле Шећерлеме, Валцер цвећа.

Током божићних празника балетске куће широм света изводе своје верзије класичног балета „Шчелкунчик" или „Крцко Орашчић" Петра Иљича Чајковског. Балет нема теолошки карактер, нити се у њему помињу приче о беби Исусу, већ слави празнике које могу прихватити многе породице у ово доба године, без обзира на религијско убеђење. Хофманову причу о Крцку Орашчићу и Краљу Мишева из 1816. прерадио је 1844. Александар Дима, а балет инспирисан том верзијом наручио је директор Руског царског позоришта 1892, после успеха „Успаване лепотице" П. И. Чајковског.

После премијере упућене су многе критике. За једног критичара, називати ово спектаклом, била је увреда. Написао је: „Нека Бог дâ да се слични пропали експерименти не дешавају често". Срећом, критичари се заборављају, а уметници полажу тест времена код публике. Бадње вече, девојчица, играчка Крцко Орашчић која се претвара у живо биће, чаробњак, дечак, зли мишеви, Вила Шећерлема, много снега и пахуља, и наравно, музика Чајковског, допринели су да овај балет постане синоним за божићни дух и окупљање породице.

Приредила Мирјана Бјелогрлић