Писци и сликари у шаљивој периодици

Славу као сатиричари стекли су Јован Стерија Поповић, Јован Јовановић Змај, Радоје Домановић, Бранислав Нушић. То би требало сви да знају. У широј јавности мање се зна да је сарадник сатиричних листова био изразити лирик Лаза Костић. Од песника ту су још један Алекса Шантић, Војислав Илић, Милорад Мишковић... чије су лирске песме и данас веома популарне и певају се у разним приликама. Сарадници сатиричних листова били су великани српске књижевности 19. века Милован Глишић и Симо Матавуљ.

Скоро да се не зна да је Јован Скерлић, свима познат као професор универзитета, историчар књижевности, књижевни критичар и политичар, такође био веома активан у сатиричној штампи. Убојите афоризме и сатире објављивао је у „Шаљивчини", „Геџи" и другим опозиционим листовима и гласилима. Сматра се да је Скерлић пре Домановића писао најдрскије сатире против краљева Милана и Александра Обреновића. Угледни истраживач наше књижевне периодике Жарко Рошуљ сматра да наша теорија књижевности дугује озбиљну студију о Јовану Скерлићу као сатиричару. Сам Скерлић је сматрао да је наш највећи сатиричар Љубомир Ненадовић.

Лаза Костић је у либералском „Брки" сарађивао само 1882. године и ту је објавио чувену песму „Рабагас". Један је од ретких српских писаца који је још у 19. веку био упознат са теоријом карикатуре.

Ни сликари, попут угледних књижевника, нису могли да одоле изазову сатиричних гласила тога времена (мисли се на период од 1830. до 1918). У истим листовима карикатуре су објављивали Димитрије Аврамовић, Урош Предић, Новак Радонић, Паја Јовановић, Брана Цветковић, Стеван Милосављевић.

Постоје подаци да је и сам Никола Пашић био сарадник и чак власник сатиричних листова, о чему ће такође бити речи.