„Русвај“ на петом фестивалу „Тодо мундо“

Музичарке различитог порекла живе и раде у главном граду Аустрије. Њихов звук веома је богат и разнородан, испуњен рок жестином, добрим осећајем за етно, софистицираним аранжерским решењима и одличном извођачком техником.

Осим Љубинке Јокић (гитара), Марије Петрове (бубњеви) и Лине Нојнер (контрабас), у саставу је, домаћој публици већ позната, Јелена Попржан (виола, глас).

Попржанова, која је у Београду наступала у оквиру дуа "Catch-Pop String-Strong" 2013. године и трија "Sormeh" 2014. године, истиче да је идеја бенда „Мадам Русвај“ да свака чланица има простора за сопствени израз.

„Кад је реч о комичности, није реч се о кабареу у смислу лаког хумора или стенд-ап комедије, него о глумачкој наглашености, коју траже или дозвољавају текстови које интерпретирам, а понекад и сама музичка грађа“, објаснила је Јелена.

Попржанова је истакла да су дуго тражиле име за бенд, иако састав заправо постоји од 2010. године.

„С обзиром да у данашње време, ако немаш име, не постојиш, а ако немаш це-де, тек онда не постојиш, а ми у том смислу званично постојимо тек од маја 2014, од кад имамо и име и диск“, додала је музичарка.

Baheux, према њеним речима, на дијалекту значи галама, фрка, русвај.

„У нашој музици има доста примеса рок музике. Љубинка и ја смо одрасле у Југославији, слушале смо југословенски рок. Љубинка је кришом ноћу слушала и вежбала ту музику док су јој родитељи спавали, јер је она у тада требало да вежба хармонику и свира кола“, признаје Попржанова.

Деби албум истоименог назива Madame Baheux низ је од 14 нумера различитог порекла – доминира Балкан, али ту су и енглеске, немачке, аустријске композиције и ауторски инструментали.

Попржанова наглашава да не воли да ставља музику под националне категорије, јер она има универзалне вредности.