Шта смо од Робија очекивали, а шта смо добили

Очекивања су била велика с обзиром на статус мегазвезде који Роби Вилијамс ужива скоро две деценије.

Слика младог непредвидивог бунтовника који напустивши дечачки бенд (Take That) покушава свим силама да докаже да том углађеном и извештаченом свету поп музике не припада, јер жели више индивидуалности, више раскалашности, то је слика Робија Вилијамса која се деведесетих урезала у свест конзумената поп културе. А концерт даје драгоцену могућност да се конструисана слика упореди са реалном.

Роби Вилијамс је и даље неуморан и изузетно забаван у тој својој раскалашној духовитости.
У концерту видно ужива, као што свих ових година ужива у статусу звезде. Труди се да са публиком оствари што приснији контакт (што је велика вештина када испред вас стоји око 30.000 људи), а у исто време труди се да одржи висок ентузијазам међу музичарима на сцени.

Концерт пред овако великим аудиторијумом разоткрива природу песама и више него што би требало.

Поп хитови који звуче лепо, певљиво на музичким уређајима, уживо немају ту пуноћу и снагу, а та чињеница постаје болно видљива када Роби између својих хитова запева песму „Квина“, „Лед цепелина“ или Џоан Џет.

Ни његов глас нема капацитет потребан за овакав простор, мада он добро пева и труди се, баш видно. У пиану звучи неупоредиво боље, онако како звучи када његову песму чујете на радију, на пример.

Када је певао песму својој ћерки (и телефоном снимао и себе и море људи око себе) изгледао је толико дирнут да је овај гест мало коме могао да делује превише лично. А када му се после тога на сцени придружио и отац, цео породични сегмент деловао мало претерано.

Генерално, у свету поп музике слика звезде из медија и стварна слика о која се стиче на концерту неретко су разочаравајуће различите. Индустрија ради на креирању имиџа, а концерт на разоткривању.

У овом случају, одступања нису била толико велика да Роби Вилијамс разочара своје обожаваоце. Али не заборавимо оно најважније: нити смо ми као публика разочарали њега, нити су организатори разочарали било кога. Концерт је протекао и најбољем реду, а Србија је још једном показала лице информисаности и доброг укуса.