Меклафлин oдвео публику у „четврту димензију“!

Меклафлинова искуства обухватају више од 40 албума, студијски рад на почетку каријере са Томом Џонсом и „Фоур топс“ (Four Tops), свирке са рок звездама Џимијем Хендриксом и Џеком Брусом, сарадњу са џез мајсторима Стенлијем Кларком, Чиком Коријом и Билијем Кобемом и фламенко легендом Паком Де Лусијом.

Овогодишњи Меклафлинов концертни албум The Boston Record са групом „Фоурт дајменжн“ (Тhe 4th Dimension) је џез бестселер у Сједињеним Америчким Државама, мада гитариста тврди да „дискографска индустрија више не постоји“ и да је „већи део музике коју данас називају џезом јадан и срамотан“.

Наступ у Београду је био други Меклафлинов концерт на европској турнеји, која га током наредне три недеље води у Минхен, Милано, Хелсинки, Лондон, Беч, Осло, Москву...

На почетку концерта, Меклафлин је поздравио публику, подсетивши да у Београд долази већ јако дуго. „Па... биће 40 година“, напоменуо је џез ветеран, који је последњи пут у српској престоници наступио 2008.

Већ на самом старту концерта пред неколико стотина људи у Великој дворани Дома синдиката сви чланови пратећег бенда су добили „доста простора“, индијски бубњар Ранџит Барот можда и превише, да у композицијама Guitar Love и Little Miss Valley дугим соло деоницама покажу шта све умеју са својим инструментима, а затим и да изненаде „допунским вештинама“, наводи Фонет.

Клавијатуриста Гари Хазбенд је у Echos From Then сео за други комплет бубњева. Барот је у Love And Understanding и The Creator Has The Master Plan имао улогу певача.

Атрактивни Камерунац Етјен Мбапе је, свирајући бас са пет жица у црним свиленим рукавицама, више путао успео да „украде шоу“ и потпуно доминира сценом, али је то, током сат и 45 минута, ипак била Меклафлинова представа.

Уз бриљантну технику, енергију и узбуђење какви се тешко могу очекивати од 72-годишњег ветерана, Меклафлин је представио своју комбинацију џеза, фанка, рока и блуза и показао зашто су његово умеће током каријере дуге пола века користиле тако различите звезде као што су Енглберт Хампердинк, Мајлс Дејвис и Карлос Сантана.

И указао да има истине у тврдњи великог Џефа Бека да је Меклафлин „највећи живи гитариста“, који је свету „показао толико различитих лица гитаре“.