Неуништиви „Стонси“

На мини-турнеји којом прослављају 50 година свог првог концерта, „Ролингстонси" су наступили у Лондону, а рок критичари оцењују: „Вратили су се, можда изгледају старо, али и даље звуче младалачки".

Први слављенички концерт – а биће их укупно пет, два у Лондону и три у САД – први је наступ „Стонса" после пет година паузе. Својеврсна проба пред публиком одржана је у Паризу крајем октобра.

Просечна старост чланова бенда је више од 68 година и постојала је извесна доза скепсе у погледу њихових могућности да и даље свирају на највишем нивоу.

Групу је предводио певач Мик Џегер, кога године као да нису дотакле, и чији разметљиви сценски наступ нимало није избледео.

Пратили су га, јавља АП, бриљантни гитаристи Кит Ричардс и Рони Вуд и енергични бубњар Чарли Вотс, који не показује знаке посустајања, упркос томе што је загазио у осму деценију.

Бивши члан „Стонса", гитариста Мик Тејлор, гостовао је у песми Midnight Rambler са албума Let It Bleed (1969), а на басу је накратко био и оригинални члан бенда, Бил Вајмен, који је из групе отишао 1992. године.

Мери Џеј Блајџ певала је женске вокале у Gimme Shelter, а гост концерта био је и Џеф Бек, стари сарадник Мика Џегера на његовим соло албумима.

Британски лист Дејли мејл оценио је да су „Стонси" на неки начин успели да победе процес старења.

Можете их замишљати као изнурене животом, супругама, артритисом, старим и новим скандалима, дрогама, али не – они су деловали неуништиво, пише британски лист.

Према мишљењу новинара Дејли телеграфа, група је превазишла сва очекивања, а њихову тајну покушао је да објасни речима: „Можда је то због тога што слушају једни друге док свирају, па са замало изгубе у томе, док њихов бриљантни фронтмен све то држи на окупу".

Градијан је наступ у „О2" арени оценио као одличан, рок деке добиле су четири од максималних пет звездица. 

„Запањујуће је што ми и даље ово радимо, а и запањујуће је што ви и даље купујете наше плоче и долазите на наше концерте", искрено је рекао Мик Џегер захваљујући публици.

Кит Ричардс, чији опстанак упорно изненађује оне који мисле да је гитариста одавно требало да поклекне под утицајем дроге и алкохола, био је отворенији: „Успели смо. Срећан сам што вас видим, срећан сам што видим било кога".

„Стонси" су, свирајући ватрене нумере, и даље звучали као да са њима нема шале.

За почетак рокери су одабрали први прави хит који ретко свирају I Wanna Be Your Man, који су им 1963. године уступиле колеге из „Битлса" Џон Ленон и Пол Макартни, а после Get Off оf My Cloud (1965) засвирали прву песму с којом су доспели на врх британске топ листе синглова It's All Over Now (1964).

На репертоару су биле и мрачније композиције Paint It Black (1966), поменута Gimme Shelter (1969) и Sympathy For the Devil (1968), а Џегер није могао да одоли да се не нашали поводом једног од мање популарних момената из каријере бенда.

„А сада ћемо вам одсвирати цео албум Their Satanic Majesty's Request, најавио је певач. Ипак, претњу није остварио.

Концертни деби је, уз учешће Џефа Бека, имала песма I'm Going Down, коју су „Стонси" објавили 1975. године на компилацији раритета Metamorphosis, док се од релативно новијих ствари на репертоару нашла жестока, звуком усне хармонике проткана Out Of Control (1997).

Бенд је свирао и две нове песме Doom And Gloom и One More Shot са управо објављене компилације Grrr!!!, а за крај су, као и обично, остављене песме попут Miss You (1978), Start Me Up (1981), Brown Sugar (1971) и Jumping Jack Flash (1968).