На удару „Ил Диво“ емоција

Квартет „Ил Диво", који се прославио изводећи популарне мелодије у оперском маниру, наступио је синоћ пред око 8.000 посетилаца у Комбанк арени, одушевивши по други пут, махом Београђанке.

Тенор Урс Булер (Швајцарска), баритон Карлос Марин (Шпанија), поп певач Себастиан Изамбар (Француска) и тенор Дејвид Милер (САД) после три године вратили су се у Србију како би представили свој нови, према сопственој оцени, најбољи албум у деветогодишњој успешној каријери Wicked Game.

У пратњи 30 чланова оркестра "Slovaki Sinfonieta", тим снова музичког продуцента Сајмона Кауела, који је још 2003. окупио четворицу различитих певача из четири земље, својим гласовима и перфектним наступом, освојили су београдску публику, у којој су доминирале припаднице лепшег пола.

Уместо грандиозне сцене, на којој су се први пут представили Београђанима и интересантне сценографије, овога пута акценат је био на самом песмама, а пажњу су посветили и комуникацији са публиком.

Марин је у свом препознатљивом маниру био задужен за шармирање дама, Милер се шалио, док су се Булер и Изамбар првенствено трудили да искажу своје дивљење према Београду, Србији и њеним становницима, па се шармантан Француз чак намучио да научи и неколико речи српског, како би пожелео обожаваоцима добродошлицу.

Изамбар је открио публици у Арени да је, као велики љубитељ тениса, био на Вимблдону и тамо, за време меча Новака Ђоковића, доживео Србију као једну породицу.

„Тада сам помислио, како је то дивна земља!", додао је певач.

Према речима његовог колеге Урса Булера, из Србије носе дивне успомене. „Своју популарност не схватамо олако, нарочито у оваквим земљама као што је Србија, где нисмо стално присутни на ТВ и радио станицама. После три године смо дошли и овде смо пред пуном Ареном. Невероватно."

Емотивна и снажна интерпретација обрадe Wicked game (под називом Melanconia), али и Don't Cry for Me Argentina, My Way, Halleluјah, један од првих хитова Regresa Mi изазвали су опште одушевљење и громогласне аплаузе у Арени, где су сва седишта била попуњена, осим на горњим трибинама за које се улазнице нису ни продавале.

Када је Марин позвао даме које знају да плешу салсу да устану и заиграју уз нумеру La Vida Sin Amor, обожаватељке су појуриле ка бини и обасуле момке ружама, за разлику од претходног гостовања када су они били ти који су припадницама лепшег пола поклонили по једну црвену ружу.

А на сцени магија „Ил Диво" промишљена је и увежбана до последњег детаља.

Светлосни ефекти и шарм чланова популарног квартета били су само допуна наступа дугог готово два сата - од слика у позадини, преко начина кретања по сцени, до обраћања публици.

Од тога нису одступили ни на инсистирање публике да отпевају песму Изабел, те су после песама са новог албума извели нумере Llorando, Dov'e L'Amore, Te Amare, Senza Parole, Stay With Me и старих хитова Everytime I Look at You, Mama, Encore, и, за крај, Somewhere.

Публици није било довољно па су их неколико минута дозивали аплаузом и ударањем ногама о под, да би се Урс, Сабастиан, Карлос и Дејвид након трећег пресвлачења, вратили на сцену и пожелели лаку ноћ Београђанима песмом Time to Say Goodbye.