Пуцањ у Фердинанда – пуцањ у Аустроугарску

Васа Чубриловић је као гимназијалац учествовао у атентату на Франца Фердинанда, а пошто је био малолетан, суд га је поштедео смртне казне и осуђен је на 16 година затвора. Његов пунолетни брат Вељко, иако непосредно није учествовао у атентату, осуђен је на смрт и обешен.

Распадом Аустроугарске, Васа Чубриловић је 1918. године изашао из затвора. Завршио је Филозофски факултет, а после Другог светског рата био је и министар, професор универзитета и академик. Умро је у 93 години. Нерадо је говорио о атентату јер је сматрао да му је као историчару и учеснику догађаја тешко да буде објективан.

Ипак, у интервјуу Бори Кривокапићу 1981. године, рекао је да су сви учесници атентата били свесни свог чина и нису се жалили на пресуду. Било им је жао Фердинандове супруге Софије, а пуцањ у њега био је пуцањ у Аустругарску монархију.

„Ми смо сматрали да кршимо позитивне законе убијајући човека и сви смо на процесу то изјавили и нисмо се жалили на пресуду. Уколико појединац сматра да има неки представник њему противног система, нека иде на њега, а и себе да да“, објаснио је Чубриловић.

У интервјуу, академик Чубриловић је рекао да Србија није стајала иза атентата. После балканских ратова била је против заоштравања односа са Аустругарском и у том смеру је утицала и на неке омладинске кругове.

„У априлу 1914. године долазио је нама у Сарајево, неки студент Констатиновић да дејствује у томе правцу, а ми смо га одбили. Ја лично мислим да би и без атентата дошло до рата“, истакао ј Чубриловић.

Према неким историјским изворима, односно према оцени Боривоја Јевтића, пријатеља Гаврила Принципа, идеја о атентату родила се у марту 1914. године, у кафани „Златна моруна“ на Зеленом венцу, где су долазили припадници „Младе Босне“.

Михајло Пушара, члан „Младе Босне“, послао је писмо адресирано на: Недељко Чабриновић, кафана „Златна моруна“, Београд. У писму је био само исечак из неких загребачких новина у којима се најављује долазак Франца Фердинанда у Сарајево.