Прва додела Оскара: Кратка, скромна и без преноса

Инаугурална свечаност, пише лондонски Телеграф седам дана уочи 87. доделе позлаћених статуета, одржана је 16. маја 1929. године у присуству 270 званица, протекла је у без напетости и стресног ишчекивања јер су имена добитника у 12 главних категорија била објављена три месеца раније у Лос Анђелес тајмсу.

Само годину дана касније, овај догађај ће добити радијски пренос, а убрзо потом ће нарасти у глобални феномен, преноси Танјуг.

Прошлогодишњу доделу Оскара пратило је 43 милиона гледалаца само у САД, а током четворочасовног спектакла послато је 19,1 милион оскаровских порука на Твитеру.

У „Долби театру“ у Лос Анђелесу ће се 22. фебруара на додели Оскара 2015. године тискати 3.300 гостију, што је далеко више од првобитних 270 који су пре 86 година платили пет долара да би присуствовали церемонији.

Догађај се одиграо у хотелу „Рузвелт“ који је саграђен две године раније и чији је један од инвеститора био, свакако не случајно, председник филмске академије Даглас Фербенкс.

Гости свечаности, те 1929. године, били су смештени у балској дворани хотела, украшеној белим теписима и арт деко канделабрима. Седећи око 36 банкетних столова, пили су најбоља калифорнијска вина и јели кувану пилетину на тосту и печену рибу у сосу од путера.

О великом краху на Вол стриту, који ће се десети пет месеци касније, нико још тада није размишљао.

Сама додела је трајала свега 15 минута. Награђени су филмови који су били приказани у периоду између 1. августа 1927. и 31. јула 1928. године.

Фербенкс и потпредседник академије Вилијам Ц. Демил (старији брат Сесила Б. Демила) том приликон су уручили 30 сантиметара високе, позлаћене трофеје који ће тек за пет година добити назив Оскар.

Тема вечери били су звучни филмови. Прва церемонија је била уједно и последња на којој су приказана само нема остварења.

Звучни филм, чији је развој започет чувеним стихом из филма Џез певач - You Ain't Heard Nothin' Yet (Још ништа нисте чули), најављивао је револуцију у филмској индустрији која је почела да посустаје.

Као што је Гор Видал напоменуо у својој књизи Историја филма: „Филмови током двадесетих и нису били тако популарни као пре Првог светског рата.“

Филму Џез певач није било допуштено да се надмеће за награду за најбоље остварење, јер је Академија сматрала да „није фер допустити звучним филмовима да се такмиче са немим“.

Многи међу гостима те прве свечаности знали су да ће се у свету филма догодити крупне промене. Један од њих био је декан Универзитета Стенфорд који је у Холивуд дошао да промовише нову студију посвећену филму.

Први Оскар за најбоље остварење додељен је филму Вилијама Велмана Крила, о пилотима из Првог светског рата, који је са буџетом од два милиона долара био дотад најскупљи холивудски пројекат. Крила су освојила и награду за најбоље „инжењерске ефекте“.

У конкуренцији глумица тријумфовала је Џенет Гејнор која је Оскара добила за улоге у сва три филма за које је била номинована: Седмо небо, Улични анђео и Зора.

Немачки глумац Емил Јанингс освојио је признање Академије за најбољег глумца за улоге у филмовима Последња наредба и Судбина сваке пути. Након што га је 1941. године министар нацистичке пропаганде Јозеф Гебелс прогласио „државним уметником“, Холивуд се трудио да забашури ову „непријатну“ епизоду.

На тој првој церемонији великом Чарлију Чаплину додељен је први почасни Оскар, исти онај који је ове године украден у Паризу, а чија се вредност на тржишту процењује на више од милион долара.

Првобитно номинован за најбољег глумца, најбољег сценаристу и најбољег редитеља комедије, Чаплин је повучен из тих категорија како би му било уручено специјално признање (за уметничку разноврсност и генијалност у писању, глуми и продукцији). Ту одлуку су многи приписали његовој непопуларности у Холивуду.