Десет година „Слободне зоне“

„Слободна зона“ кренула је пре деценију, искључиво посвећена ангажованој, савременој филмској продукцији која се бави актуелним друштвеним и политичким темама са свих меридијана.

За најхрабрије филмове, на фестивалу који нуди сасвим другачије виђење света далеко од холивудског спектакла, овдашња публика од почетка је показивала интересовање.

„Наша идеја је да се боримо да код гледалаца развијамо критичко мишљење или да код оних који већ имају развијено критичко мишљење одржимо ту ватру. Ми смо прошле године имали преко 17.000 гледалаца, ове године очекујемо да пробијемо звучни зид бројку од 20.000 и то је за фестивал који има овакав карактер изузетан успех“, сматра Рајко Петровић, директор и селектор „Слободне зоне“.

Можда најатрактивније код „Слободне зоне“ јесте што уз игране филмове доноси и велики број документараца које немамо често прилику да гледамо у биоскопима.

Пажњу привлачи документарно-играно дело 1971. чији су јунаци четири деценије пре Сноудена и Викиликса украли важна документа из канцеларије ФБИ-ја.

Као и документарац Вима Вендерса Со земље, о фото-репортеру који је био сведок рата у Руанди, распада Југославије и других драматичних догађаја новије историје.

„Основне теме овогодишње 'Слободне зоне' су насиље, сећање, успон деснице у Европи па и код нас, имамо теме филмског стваралаштва времена, протока времена и сећања... и наравно процес, односно, Суђење у Мађарској Естер Хајду, филм који се бави суђењем за злочин против Рома у Мађарској“, рекла је за РТС Бранка Павловић, селекторка фестивала.

Организатори су се посебно потрудили да деценију постојања заокруже приказивањем изузетно популарних остварења. Стога, фестивал отвара филм 20.000 дана на Земљи који прати свакодневницу и стваралачки процес славног музичара Ника Кејва.