Салма, краљица вампирског плеса

Редитељи, сценаристи и читави тимови филмских радника већ годинама се труде да у свеопштој поплави филмова о вампирима направе нешто другачије, да сниме незаборавне сцене.

Иако обожаваоци крвопија с нестрпљењем ишчекују свако остварење у којем се појављује неки „потомак“ или далеки рођак грофа Дракуле, нису увек благонаклони према ауторском тиму.

Многи стандарди морају да буду испуњени, а чак ни то неће у највећем броју случајева задовољити строге критеријуме фанова.

Због тога је веома тешко надмашити, на пример, страствени плес Салме Хајек у остварењу Од сумрака до свитања (1996) редитеља Роберта Родригеза и, у овом случају, сценаристе Квентина Тарантина. 

А било је покушаја. И то добрих.

Већ 1998. године у Блејду вампири се сјајно забављају у чувеној сцени рејв журке док се по свима слива крв. Провод се прекида када дође Блејд и почне да убија крволоке.

„Кривци“ за овако упечатљив почетак филма су редитељ Стивен Нордингтон и сценариста Дејвид Гојер. 

„Романтизација“ бића без милости очигледна је у свих пет делова Сумрак саге. 

Велико финале првог дела, филма Сумрак, је матурско вече на које Бела одлази са Едвардом.

Заљубљена смртница плеше са својим бесмртним изабраником, признаје му да жели да и она постане део његовог света док их из прикрајка посматра Викторија жељна освете. Тинејџери широм света остали су без речи. 

Ипак, ни 2008. година, бројни помаци на пољу филмске уметности, нити сви специјални ефекти и очигледна магнетна привлачност главних глумаца нису угрозили Салму и њено играње.

Руку на срце, тешко је. Музика бенда „Тито и тарантула“, заводљиви покрети оскудно одевене ватрене Мексиканке, затим Џорџ Клуни, Харви Кајтел и Квентин Тарантино у публици...