„Слободна зона“ о питањима која тиште наше друштво

Током последњих десет година, све је већи број фестивала у свету који у својим програмима приказује социјално и политички анагажоване филмове.

Код нас то скоро деценију чини „Слободна зона“, која ће осим пред београдском публиком део свог програма приказати и у Новом Саду и Нишу.

Ангажована уметност је усмерена на оно што је изван саме уметности - на политику и друштво.

Да је на филму дуго присутна, указује светска продукција. Иако смо мало тржиште оптерећено финансијском кризом, уз „Слободну зону“, на другачијем виђењу света далеко од спектакла, инсистирају и фестивал „Седам величанствених“, „Фест“, „Кратки метар“, „Палић“, па у своје програме стављају филмове чији су јунаци учесници храбрих, критичких и провокативних прича.

„Што се тиче Србије, 'Слободна зона' је једини фестивал који је аутентично и прво основан са програмском намером да буде фестивал ангажованог документарног и играног филма“, каже директор и коселектор фестивала Рајко Петровић.

На менију девете „Слободне зоне“ је 48 наслова. Већина се бави осетљивим питањима.

„Оно што је најважнија тема је то неко женско писмо, односно женски филмови, женска линија. Имамо три сјајна филма на ту тему, која се баве женским судбинама и ауторке су такође жене“, наводи селекторка фестивала Бранка Петровић.

Својим темама, многи филмови из региона и света покрећу питања која тиште и наше друштво.

Зато постоји фестивалски програм „Ноћни разговори“, ради размене мишљења.

„Насиље у школи је најважнија тема. Али не само насиље у школи које је итекако присутно код нас, већ и насиље које производи сама школа својим наставним програмом, односом наставника према ученицима и најзад односом ученика према самим ученицима“, објашњава уредник програма „Ноћни разговори" Иван Миленковић.

Уз то, у оквиру „Слободне зоне“ водиће се и разговори о неслободама, људским и мањинским правима. У фокусу су ЛГБТ популација и мигранти.