Рак плућа: Превентивом до промене црне статистике

У Србији, на свака два сата изгубимо једну особу од рака плућа. Један од најважнијих предуслова успешног лечења је управо рано откривање болести. У Србији се код више од 70 одсто пацијената, рак плућа открива у последњем стадијуму. У Институту за плућне болести Војводине већ две године спроводе скрининг за рано откривање ове подмукле болести.

Карцином плућа је најчешћи узрок смртности од свих малигнитета како у свету, тако и у Србији, док број оболелих расте сваке године. Последњих година поприма размере епидемије.

„Стигао је резултат, да вам прочитам – адено карцином са метастазама. Јаој, ја нисам знала како да изађем из тога, одједном почнеш да се тресеш, и хладно је, топло, да није била снаја са мном, не бих знала доћи до куће”, прича пацијенткиња Ана Комат.

У Србији, скрининг се спроводи у Институту за плућне болести Војводине у Сремској Каменици. У тој установи дуже од две године руководе се поруком – Пожури сними – и код високоризичних особа спроводе програм раног откривања.

Њихова борба против те опаке болести сврстава нас у прву државу Западног Балкана која је увела овај скрининг за своје грађане. Чак пет посто прегледаних има рак плућа.

„Ти пацијенти нису имали никакву симптоматологију, него су се пријавили да урадимо нискодозни скенер. Десет је откривено у четвртом стадијуму. Знате колико је то опасна болест, ти људи нису имали симптоме, дошли су да сниме, јер су пушачи, имају више од 50 година, и онда је нађено у четвртом стадијуму, 15 пацијената у првом и другом, у трећем стадијуму осам”, испричао је начелник Клинике за торакалну онкологију Института за плућне болести Војводине др Горан Стојановић.

И зато, још једном, најснажнији апел стручњака - један од најважнијих предуслова успешног лечења је управо рано откривање што у Србији није случај.

Код више од 70 одсто пацијената, рак плућа открива се у последњем стадијуму, када су шансе за преживљавање готово исцрпљене.

„Мислим да овакав скрининг треба да се шири на територију целе Србије, Суботица је кренула почетком године”, додаје др Стојановић.

Када се открије у почетним фазама, најчешће је хирургија прва опција у терапији. Потом и хемиотерапија, односно циљана или имунотерапија.

Од почетка године, око 4.000 пацијената је у Институту за плућне болести добило неку врсту терапије.

„Хемио и други облици лечења су јако важни, зато и радимо промоцију са нашим удружењем, да што већи број пацијената дође до најсавременије терапије, до иновативних облика лечења, дају мање нуспојава, а омогућавају дуже преживљавање”, рекла је др Дубравка Бурсаћ, начелница Дневне болнице Института за плућне болести у Сремској Каменици.

Уз благовремено и одговарајуће лечење, скрининг и потпуну забрану пушења у затвореном простору, поручују стручњаци, можемо да променимо црну статистику. Јер, сваког дана оболи 20, а битку са раком плућа изгуби 13 особа.