Проблем са коронавирусом је што га наш имуни систем не препознаје

Гост Јутарњег програма, професор Владимир Брусић, је биоинформатичар светског гласа и један од наших најцитиранијих научника у светским круговима. Радио ја на САРС вакцини у Сингапуру и вакцини за Свињски грип на Харварду, на клиници Дена Фарбер.

Према последњим извештајима до сада је у Кини регистровано преко 40.000 оболелих, а број преминулих је око 1.000. Од тога броја, само је један оболели преминуо ван Кине. Кад се погледа ова статистика звучи готово невероватно да је пре само два месеца овај вирус био потпуно непознат.

„Вируси се појављују с времена на време и избијају велике епидемије. Рецимо, 1918. године је била шпанска грозница која се проширила целим светом. Коронавирус је присутан у околини, има га и у животињама и у људима. Ова врста вируса изазива, рецимо, нормалну прехладу. Проблем са овим вирусом је то што је он са животиња прешао на човека и нама је непознат, немамо имунитет против њега“, напомиње професор Брусић.

Фактор који се мора узети у обзир је да је тај вирус заразан, а други фактор је понашање људи. С обзиром на то да се инфекција појавила уочи кинеске Нове године, када око 300 милиона људи путује у року од само недељу дана, у многоме је допринело да се вирус тако нагло прошири.

Начин да се то спречи су веома озбиљне епидемиолошке мере које су и предузете у Кини. Изолација, обрада великог броја података, тако да је ситуација стављена под контролу. Још увек је озбиљна, али је почела да јењава, додаје гост Јутарњег програма.

На основу познате базе податка, за само неколико дана, 26. јануара је већ секвенцирана структура овог вируса аналитиком великих података.

„Овај процес у ствари комбинује биотехнологију са анализом великих података. Од момента када се вирус појавио до момента када је секвенциран протекло је у ствари јако мало времена. Међутим, још увек не знамо каква је интеракција тог вируса са људским организмом. Подаци за сада показују да је заразан као вирус грипа, али је проблем што је непознат. А када је људима нешто непознато, то је и нешто страшно, а најгоре што може да се деси у таквим ситуацијама је паника“, наглашава професор Брусић.

У Женеви се одржава светски форум СЗО, на коме учествује 400 стручњака који анализирају тренутну ситуацију и настоје да предвиде наредне кораке. Најбоља заштита од вируса и заразних болести су вакцине, наглашава професор, и додаје да сумња да ће за овај вирус бити пронађена вакцина јер ће, по свој прилици, сам да нестане.

„Сада да развијамо вакцину против вируса за који не знамо да ли ће се појавити касније, није потребно. Међутим, ово је већ трећи случај коронавируса који доноси заразу. Био је САРС, био је МЕРС који је кренуо из Саудијске Арабије и ово је трећи случај, што значи да је коронавирус почео да буде опаснији него раније и поставља се питање да ли ћемо да развијамо вакцину против коронавируса која ће бити слична вакцинама против грипа“, наводи професор Владимир Брусић.

У случају коронавируса предност представља технологије које тренутно имамо. Имамо 5Г мрежу која може да повеже велики број уређаја, имамо програме који анализирају податке у реалном времену, тако да постоје сајтови на којима се свакога сата објављују актуелне информације.

Са епидемиолошке тачке гледишта, истиче гост Јутарњег програма, важно је питање који људи оболевају. У случају свињског грипа, оболевали су млади, деца, средњошколци који нису имали имунитет, а старији људи су били отпорнији зато што је вирус свињског грипа био у циркулацији пре него што се млађа популација родила. Код коронавируса нико нема имунитет и цела популација је угрожена.

„Проблем са вакцинама је у томе што вируси мутирају. Мењају своје протеине, а вакцина функционише тако што наша бела крвна зрнца и имуни систем препознаје болест коју смо већ раније имали. Вакцина нам активира ту меморију и када вирус наиђе ми смо заштићени и када и добијемо инфекцију њен ниво буде много блажи. Сезонска вакцина се прави тако што се врши предикција који су вируси тренутно у циркулацији и која је њихова секвенца“, објашњава на крају гостовања у Јутарњем програму, професор Владимир Брусић.