Временске прилике и здравствене неприлике

Метеоролошке прилике имају велики утицај на здравље, а од тегоба које изазива промена времена пати готово половина светске популације.

Још је Хипократ приметио да промена времена позитивно или негативно делује на здравље људи, напомиње гошћа Јутарњег програма, докторка Ивана Миленковић из Дома здравља Стари град. Стање здравља зависи и од тога у ком крају света живимо и од начина прилагођавања у зависности од старосне доби, као и од психичког и здравственог стања организма уопште.

„Климатске промене утичу и на здраве, али посебно на хроничне болеснике и старе. Међутим, поред радно активног становништва, у последње време и деца испод 15 година старости реагују на климатске промене. Они реагују на јонизујуће зрачење које је појачано после грмљавине и атмосферских непогода, док код старијих и радно способних људи метаболизам може да буде осетљивији те реагује на хормоналне промене, а код хроничних болесника симптоми основне болести се појачавају“, наглашава др Миленковић.

Када је дан ведар и сунчан сви имамо више енергије и за краће време завршавамо свакодневне обавезе. Међутим, када дође до нагле промене времена, посебно кише, додаје докторка, јонизујуће зрачење се појачава и долази до другачијих промена у можданим центрима. Хипоталамус и хипофиза луче другачије количине неких хормона. Између осталог, долази и до смањеног лучења адреналина, те зато може доћи до појаве депресије, умора, малаксалости, безвољности. С друге стране, појачава се лучење серотонина који пак изазива главобољу, вртоглавицу или несвестицу.

„Такође, рецимо, када се после лепог времена нагло наоблачи, онда у епифизи од тог серотонина настаје мелатонин који регулише дневне циклусе будности и сна, па ако је мање мелатонина у организму, онда долази до несанице“, напомиње докторка.

Важно је да сви знамо, како здрави, тако и хронични болесници, да су све ове промене пролазне и да ће се стање стабилизовати када се стабилизују и временске прилике. Најтеже ове промене подносе асматичари, срчани болесници, хипертоничари, реуматичари и психијатријски болесници који јако тешко подносе промене времена.

Асматичарима највише смета влажност ваздуха каоја доводи до сужавања мањих и средњих дисајних путева, нарочито код оних који имају хроничну опструктивну болест плућа и астму.
Хладно време и ветар утиче на срчане болеснике јер хладноћа изазива сужавање крвних судова, прво периферних, а затим и оних који исхрањују срце, па може доћи до ангинозних болова, стезања у грудима, чак и до инфаркта. Проблем су и мождани крвни судови, додаје гошћа Јутарњег програма.

Лекарима у домовима здравља, током ових дана са температурним скоковима, како наводи др Ивана Миленковић, јављају се често и гастроентеролошки пацијент којима се погоршавају тегобе у погледу чира на желуцу или дванестопалачном цреву. Такође, доста проблема имају и хипертоничари којима се и поред редовне терапије јављју главобоље и несаница.