Грозница је у ствари добра за здравље

Још је древни Хипократ говорио „Дајте ми грозницу и излечићу сваку болест“, али је она до данас остала најнеистраженији одбрамбени одговор људског организма. Многи се плаше да је грозница знак тешке болести. Родитељи кљукају децу парацетамолом и ибупрофеном чим примете да је детету порасла температура и одмах хитају код лекара како би се уверили да њихово дете нема озбиљну инфекцију.

У суштини, грознице су у 20 одсто случајева повод због кога се деца доводе у хитну помоћ. Доктор Грег Гафни-Папас као лекар са богатим клиничким искуством у хитној служби, наводи да нису све грознице лоше.

Предности грознице 

Грозница је симптом – физиолошки одговор на болест. Грозница није болест сама по себи, већ механизам који наше тело користи у борби против инфекције.

Доказано је да грозница успорава процес размножавања бактерија, као и да појачава одговор имуног система. У недавном чланку објављеном у часопису Имунитет, Ђианфенг Чен и његове колеге са шангајског Института за биохемију и молекуларну биологију открили су да грозница појачава функцију одређених белих крвних зрнаца, попут ракете која тражи топлотну енергију и која проналази циљ да уништи инфекцију. Чак и за најтеже болеснике који су на одељењу интензивне неге, откривене су благодети грознице.

Зашто се онда уплићемо у еволуцију и покушавамо да спречимо грозницу? Јер грозницу смо добили с разлогом. То је оно што желимо својој дјеци, зар не? Желимо да њихов организам може да узврати ударац и ослободи се болести.

Спуштање температуре може погоршати инфекцију

Све је више доказа који указују да употреба лекова за обарање температуре може бити штетна у борби против инфекције. У једном испитивању је утврђено да су антипиретици, попут ибупрофена и ацетаминофена, продужили инфекцију грипом. У другом су проузроковали погоршање симптома током прехладе.

У одвојеном клиничким студијама, истраживачи су показали да антипиретици пролонгирају трајање болести код деце оболеле од малих богиња. Међутим, и поред тога клиничари и даље препоручују антипиретике у случају повишене температуре како би деци омогућили да им буде угодније током болести.

„Тешко је променити овај начин размишљања у култури која се толико плашила грознице. Највећи родитељски страхови којима сам био сведок у хитној помоћи су забринутост да дете има бактеријску инфекцију која захтева примену антибиотика, забринутост да ће дете добити фрас и да ће му висока температура оштетити мозак“, напомиње др Гафни-Папас.

У већини случајева ово нису реални страхови. Али, лекари су научили родитење да се плаше повишене температуре и да не оклевају да се лате антипиретика. Шта више, „др Гугл“ је створио нови облик хипохондрије, познат као сајберхондрија, који додатно подстиче родитељску анксиозност. Јер када крену у претрагу са питањима о грозници, сигурно ће наићи на најозбиљније болести које изазивају грозницу. Ко се не би уплашио?

Да ли су за све криви лекари?

У одбрану медицинске заједнице, доктор Гафни-Папас тврди да је лако разумети зашто су лекари почели да шире страх од грознице. Деца могу озбиљно да се разболе, а постоје и инфекције код којих је неопходно дати антибиотике. Додуше, индуковање родитељског страха, био је, по свему судећи, нарочито у ранијим временима, добар начин да се увере да нису погрешили у дијагностици.

Међутим, са појавом имунизације у последњих 50 година, стопа озбиљних болести драстично је опала. И уместо да температуру прихватимо као добар знак да је организам вашег детета спреман да се бори против инфекције, и даље исувише брзо посежемо за лековима да смањимо тепературу и убијемо уљеза. Што је још горе, верујемо да је грозница знак предстојеће пропасти. Изгледа да се клатно исувише заљуљало.

Стратегија у четири корака када се појави грозница

Образовање може да промени друштво на боље. Не треба да бринемо због грознице када је разумемо и када знамо шта треба да предузмемо када наступи. Ове четири стратегије доктор примењује и на својој деци и препоручује и осталим родитељима.

• Корак 1 - Потврда

Ако приметите да је дете вруће, измерите температуру и НЕ узимајте топломер поново. По мом мишљењу, орални термометри су најтачнији, док се ректални термометри користе искључиво код новорођенчади. Ушни или класични термометри су очигледно нетачни. Већина родитеља зна када њихово дете има температуру. Или су топлија него нормално, или се понашају другачије. Стварни број није битан. Било да је температура 37, 5, 38,5 или 39,5 ваше дете има температуру и морате да следите кораке 2-4. Обећавам да проверавање изнова и изнова неће ништа променити.

• Корак 2 - Удобност

Погледајте како се ваше дете осећа. У случају грознице деца су мање активна и обично их нешто боли. То им умањује апетит и чини их поспанима. Када температура спадне, деца настављају да се понашају сасвим нормално, као да грознице никада није ни било.

Пошто смањење телесне температуре може погоршати одговор имунолошког система да помогне у борби против инфекције, давање  антипиретика деци како би се нормализовала температура можда није увек потребно. Међутим, када грозница изазове непријатне симптоме код деце, попут болова у телу, умора или смањеног апетита, стручњаци препоручују употребу антипиретика за побољшање удобности, и слажем се.

Препоручујем давање антипиретика на основу целокупног стања детета, а не броја на термометру – како бисте били сигурни да грозница без додатних сиптома користи вашем детету.

• Корак 3 - Криза

Ово је корак у којем одлучујете да ли је потребно одвести дете лекару или по потреби отићи у хитну помоћ. Ово је добро проучено и постоје одређени знаци и симптоми на које би требало да се обрати пажња и који указују да су могуће компликације.

- Прво, ако је дете млађе од два месеца и није примило први сет вакцина, нема премишљања. Дете се мора одвести лекару без обзира колика је температура. Такође, и свако дете које има друге здравствене проблеме и предиспонирано је да има нижи имунитет, обавезно мора да се обрати лекару.

- Уколико температура не спада и поред употребе антипиретика, треба обратити пажњу, јер постоји могућност да је у питању нешто озбиљније. Грозница која траје дуже од четири или пет дана указује да се догађа нешто озбиљно и одведите дете лекару.

- У случају бактеријских инфекција неопходно је дете одвести лекару. На то ће вам указати бол у ушима, јак бол у грлу, болно мокрење, бол у трбуху или грудима, кратак дах или осип. Ако постоји било који од ових симптома, препоручљиво је отићи код лекара макар на консултацију.

- Коначно, родитељи обично знају када се са дететом дешава нешто необично. Ако је дете конфузно, дезорјентисано или се бори за дах, може доћи до проблема, па би било примерено да хитно потражите лекара. Већина родитеља има својствену способност да одреде када је време за преглед.

• Корак 4 - Крстарење

Пошто се осведочите да је у питању обична прехлада, вероватно вирусна, која не захтева велике интервенције, улази се у фазу крстарења. То значи да спуштате детету температуру када се осећа грозно, пратите како се развија ситуација и чекате разрешење у року од седам до 10 дана.

Овај корак подразумева да детету пружате подршку у процесу излечења. Игра чекања није лака. Већина болести достиже врхунац после четири до пет дана, а неке знају да трају и по две недеље.

Родитељи обично поклекну већ после три до пет дана, јер очекују да болест за то време престане. Али то готово никада није случај. Време је најбољи лек. Наша тела су чудесне машине, али им треба времена да се зупчаници покрену и врате у исправно стање.