Опрезно са шећером – већ смо зависни од њега

Све почиње од малих ногу и малишане учимо да ли да једу много слаткиша, и шта је добра замена за неку чоколаду. Родитељи често кажу да им је дете хиперактивно када у свој организам унесе много слаткиша.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, професор др Игор Прпић, са Клинике за педијатрију КБЦ Ријека, истакао је да је то делимично тачно. То су проучавала истраживања деведесетих година, која су скупила све студије о угљени хидратима, који су утицали на понашање деце. Истраживања нису била закључна и рекла су можда да, можда не.

„У назад последњих десет година спроведено је једно велико проспективно истраживање које је пратило децу од рођења до четрнаесте године живота, са врло стриктним јеловником праћења. Показало се да деца која узимају више угљених хидрата, дефинитивно имају значајно повишени ризик, и код њих се јавља онај синдром АДХД, значи поремећај пажње са хиперактивношћу. Не можемо само сам шећер оптужити, али дефинитивно. Шећер, као шећер има веома велики утицај на понашање деце“, рекао је проф. др Игор Прпић.

У чему је разлика између глукозе и фруктозе, зашто је фруктоза некада добра, а некада лоша?

„Фруктоза коју користимо у воћу је увек добра, зато што то није чиста фруктоза, већ је фруктоза помешана са влакнима. Оно што представља проблем је што фруктоза, сва наша индустријска сладила су заслађена тим кукурузним сирупом којим је обогаћена фруктоза. То је вештачка фруктоза која дефинитивно није добра“, истиче професор.

Такође додаје, да је на првом месту начин разградње фруктозе. Њено деловање на мозак је такво да оно не ствара осећај глади и осећај ситости.

„Када сте незадовољни поједете нешто слатко, па онда то крене мало више, па мало више, а за то је одговорна та фруктоза у индустријским производима, која не доводи до задовољавања нашег центра за добар осећај, који се налази у мозгу, за разлику од глукозе“, истакао је проф. др Игор Прпић.

На који начин шећер утиче на мозак?

„На много начина, на памћење, понашање, на когницију, и на све ствари, што зовемо више интелектуалне функције, а 25 одсто енергије коју ми узимамо троши се на рад мозга. Да би мозак могао да функционише потребни су му угљени хидрати и не само фруктоза, већ и глукоза“, напомиње професор Игор Прпић.

Истиче и да друга важна ствар, повезаност између црева и мозга, а ту имају утицај не само мождани неуротрансмитери и неуромодулатори, него и цревни. Ту се види како шећери делују на наш ендоканабивни састав и показују, када осећамо глад, а када осећамо ситост, и када ћемо све јести и на који начин ћемо јести, и коју храну ћемо јести, коју визуелно бирамо. Што раније почнемо са слаткишима, имамо већу склоност да и наставимо, а и велику склоност, да у томе претерамо.

Чиме заменити неку чоколадицу коју деца воле да једу?

„Постоји суво воће које је фруктоза из воћа и она није вештачки заслађена. Дефинитивно детету не треба ништа ускраћивати, ни чоколаде ни бомбоне и сведимо то на једну примерену меру. Шта је примерена мера, рецимо, једном дневно или једном недељно“, рекао је доктор.

Нека истраживања су показакла да је зависнот од шећера слична као код неких психоактивних супстанци, да ли је истина да више шећера једемо када смо под стресом?

„Шећери актвирају исте оне центре у мозгу које активирају и психоактивне супстанце, то је састав који је врло сличан. Да, зависни смо од шећера, и ту треба да будемо врло опрезни, на који начин све то треба користити и на који начин треба то тумачити“, рекао је проф. др Игор Прпић.