Двострука терапија за лечење меланома о трошку државе

Даница Грујичић је, гостујући у „Београдској хроници", навела да је то што ће се меланоми лечити двоструком терапијом веома важно, јер се та терапија показала као далеко боља у смислу преживљавања и омогућавања квалитетнијег живота пацијентима који имају метастатску меланомску болест.

„Оно што је карактеристично за меланоме то је да су то људи који и са неколико или више десетина метастаза на мозгу могу да живе перфектно ако имају одговарајућу системску терапију и ако имамо гама нож", рекла је Грујичићева и додала да је управо гама нож драстично променио квалитет живота тих људи.

Указала је да системска терапија коју пацијенти добијају, која се добија венски или кроз таблете, решава проблем до нивоа баријере између крвних судова и мозга.

„Та баријера је доста јака и мали број лекова може да је прође, али зато ту имамо гама нож, зато ту сада има икс нож и ако бог да имаћемо следеће године и магнетни нож", навела је Грујичићева.

Када је реч о новим терапијама проблем је што се код пацијената који су лечени старим ретко примењују нове терапије, а Грујичићева каже да је ту проблем у начину одлучивања.

Објашњава да се пише позитиван налаз само када се заиста показало да је тај лек ефикасан, јер смо ми сиромашна земља.

„Не можете сипати скупе лекове ако знате да рецимо код тог пацијента неће деловати", додала је докторка.

Тврди да ми треба да се оријентишемо према патологији и генетској анализи тумора. „Ако немате адекватан ген на који треба да делујете, џабе дајете пацијенту", тврди Грујичићева.

Неопходно проширење индикација лекова

Наглашава да постоји велики број лекова који су стари и доказани цитостатици, који делују на више врста тумора, али су нажалост регистровани само за једну врсту тумора.

„Ми смо тражили проширење индикација, то су јефтини лекови. Не треба да се брукамо, да шаљемо пацијента да примају те лекове на неко друго место, зато што ми не можемо да им дамо јер није на листи Фонда", навела је Грујичићева.

Истакла је да би то проширење индикација много помогло пацијентима. „Рецимо, лек је регистрован за дојку, али се испоставило да је добар и за карцином желудца. Зашто му не дати", упитала је докторка.

Нагласила је да је онкологија била годинама запостављена у нашој земљи.

„Доста се улагало у кардиоваскуларне болести, заборавило се на то да ће онкологија напредовати и још горе заборавило се на то да онколошке болести следеће године постају најчешће хроничне болести на свету", истакла је докторка.

Навела је да је раније било незамисливо да имате пацијента са 126 матастаза на мозгу који живи потпуно нормално четири или пет година, а да сада има таквих пацијената.

„Прва пацијенткиња која је озрачена на гама ножу 2015. године је жива и потпуно квалитетно живи иако је у међувремену примала терапију и добијала лекове, али се контролисала и нема прогресије болести", навела је Грујичићева.

Нема листа чекања за операције, али се хемиотерапија чека

На питање да ли се смањује листа чекања у Институту за онкологију, Грујичићева каже да су дали предност малигним болесницима када су операције у питању.

„Особа која има доказану малигну болест биопсијом или налазом скенера, магнета практично не чека дуже од недељу до две дана. Значи да то није чекање, то је припрема за операцију", рекла је Грујичићева.

Ипак, истиче да се хемиотерапија чека.

„Једноставно просторни услови су такви, верујте ми прошле недеље је око 1.800 људи добило терпију. Недељно када ради свих осам апарата 450 пацијената зрачимо, у дијагностици прође негде око 250-300 пацијената магнетну резонанцу и скенер, 180-200 операција недељно се уради на Институту", навела је Грујичићева.

Говорећи о томе како пацијенти често чекају на читање резултат, каже да је то феномен који не може да разуме.

„Ја се често наљутим на моје колеге радиологе, са којима иначе јако лепо сарађујем, али ја не могу да схватим да један опис не може да буде готов за четири дана, а мој тим је у четвртак и петак урадио девет операција тумора на мозгу", нагласила је докторка.

Ипак истиче и да је премор кадра иако има доста радиолога, као и да је проблем што ако се пуно оптерете постоји већа могућност грешке, као и да ти људи морају да буду сконцентрисами посебно када се одлучује да ли је прогресија болести или није.