Зими не излазите нагло напоље – срцу то не прија

Уобичајено је од новембра до марта, када почињу нижа температура, мразеви, магла, загађен ваздух, а посебно хладни дани, да долази до кардиоваскуларних тегоба, стезања и бола у грудима.

„Ако сте излагањем хладноћи сузили лумен крвних судова, тиме сте смањили доток крви у срце, и болеснику одједном почиње да недостаје кисеоник, срчаном мишићу почиње да недостаје кисеоник и појављује се бол. Спазам који се деси на хладноћи је класичан фактор који погоршава доток крви у срце и постојећу дијагнозу погоршава“, напомиње професор др Арсен Ристић, кардиолог у КЦС.

Забрињавајуће је да се кардиолошке тегобе па и срчани удари јављају чак и код младих и средовечних људи, који су третирани као здрави.

„То се поготову дешава код оних болесника који заправо нису ни свесни да имају срчани проблем, најчешће не добијају никакву терапију, коју би требало превентивно да добијају, и дешава се код људи који се изложе већем физичком напору на хладноћи, а нису у доброј кондицији и нису утренирани“, додаје проф. др Арсен Ристић.

Када наступе хладни дани, срчани болесници, који најчешће имају и хипертензију, болесници са ангином пекторис, срчаном слабошћу, аритмијама, поред терапије требало би да се утопле и да не излазе нагло напоље.

Неколико минута би требало да буду у хладнијој просторији, најчешће предсобљу, а затим нормалним корацима да крену напоље, да не би дошло до инфаркта, па чак и смрти.