Минимално повећање најниже зараде значајно поправља ментално здравље

Стопе самоубистава углавном опадају у остатку развијеног света, док Сједињене Државе у овој трагичној статистици бележе значајне стопе раста.

Нова студија урађена у Америци сугерише да би повећање минималне зараде по сату у свакој држави за само један долар у периоду од 1990. до 2015. године спречило више од 27.550 самоубистава.

Ови налази односе се на раднике са средњошколским образовањем или нижим, али не и на оне са вишом или високом школском спремом, а ефекти су најизраженији у периодима када је стопа незапослености висока.

„Самоубиство је често повезано са финансијским стресорима, попут губитка посла, дуга или било које врсте финансијских потешкоћа, али се мање зна о томе како поједине економске интервенције, као што је повећање минималне зараде, утичу на ове факторе ризика“, истичу истраживачи у свом раду.

У намери да потврде ову хипотезу, тим је обрадио огромну количину података из свих 50 држава и Вашингтона о броју самоубистава, током сваког месеца између 1990. и 2015. године у популацији од 18 до 64 године, и упоредили те податке са променама минималне цене рада.

Тренутно је на савезном нивоу мнинимална цена рада по сату 7,25 долара, мада је у појединим државама и већа. У 36 држава цена рада је била иста као на савезном нивоу 1990, али до 2015. године тај паритет се одржао само у 21 држави. Током тих 25 година студија је забележила 478 промена минималне цене рада.

На основу забележених промена, истаживачи процењују да је стопа самоубистава опадала од три и по до шест одсто за сваки долар павећања минималне зараде за запослене који имају средњошколско образовање или ниже (популација међу којом је у овом периоду забележено 399.206 самоубистава), са много већим падом, вероватно, током периода високе незапослености.

Тим није приметио статистичко смањење стопе самоубистава на основу повећања минималних плата за оне са вишом или високом школском спремом (у овој групи 140,176 људи је одузело себи живот у посматраном периоду).

„Нисмо приметили никакав ефекат код одраслих са факултетским или вишим образовањем, што сугерише да повећање минималних плата може умањити разлике у менталном здрављу и смртности међу различитим социо-економским групама“, пишу аутори студије.

С обзиром на то да је ово била опсервацијска студија, што значи да представљени подаци нису довољни докази за потврду хипотезе, али утврђена веза је добар показатељ да смањење економских стресора може имати позитиван утицај на ментално здравље.

Надаље, ова студија је била део већег истраживања које се бавило испитивањем утицаја повећања зарада на ментално здравље у рањивим друштвено-економским слојевима друштва.
Самоубиство је тренутно један од првих 10 водећих узрока смрти у Сједињеним Државама, а процјењује се да је само у 2017. години било 47.000 самоубистава која су се могла спречити. Самоубиства су у порасту посебно у старосној групи од 18 до 24 године.

Да би се зауставио овај забрињавајући тренд, истраживачи напомињу да је потребно деловати како би се заштитиле најугроженији и најсиромашнији слојеви друштва – а повеђање минималне зараде би могао бити један од врло ефикасних начина да се то постигне.