Пазите шта једете, не само због струка, већ и због мозга

Стручњаци из целе Европе, предвођени онима са Универзитета у Гетеборгу у Шведској, рекли су да је та веза чврсто успостављена у неким областима, али је у неким областима још нејасна.

Кетогена дијета, на пример, може помоћи деци која имају епилепсију, док дефицит витамина Б12 може допринети лошем памћењу или исцрпљености.

С друге стране, медитеранска исхрана може заштитити од анксиозности и депресије.

Истраживачи наводе да нема довољно доказа који објашњавају зашто храна има одређене ефекте на ментално здравље и да треба радити на новим анализама и истраживањима.

„Открили смо да постоји све више доказа о повезаности лошег начина исхране и погоршања поремећаја расположења, укључујући анксиозност и депресију. Међутим, многа уобичајена уверења о ефектима одређене хране на здравље нису поткрепљена чврстим доказима“, рекла је професорка Сузан Диксон.

Тако истраживачи наводе да тврдње попут оне да конзумирање већих количина шећера може утицати на хиперкинетички поремећај, нису подржане резултатима дугорочних студија.

Такође се дошло до различитих резултата о утицају додатака витамина Д на аутизам или на способност памћења.

Студија, у којој су учествовали научници Универзитетског медицинског центра Гронинген у Немачкој и Универзитета Редбаууд, Универзитетског колеџа Корка у Ирској и Универзитета у Бирмингему у Енглеској, размотрила је налазе из више десетина студија.

Откривено је да масти и шећер могу утицати на јављање хиперкинетичког поремећаја или на његово погоршање, док конзумирање воћа, поврћа и витамина смањује агресију. Међутим, тврде научници, докази о тим везама нису довољно јаки.

Расположење на тацни 

Иако је кроз истраживања доказано да медитерански начин исхране може смањити анксиозност и депресибна стања, утврђено је такође истраживањем, да исхрана богата маслиновим уљем не умањује симптоме тих поремећаја.

Упркос контродикторним налазима у истраживањима, истраживачи су истакли да се не може оспорити чињеница да је јасно да оно што људи једу може утицати на њихово ментално здравље.

У научном раду наведено је: „Јасно је да негативне последице неквалитетне исхране могу нарушити ментално здравље и когнитивне функције, које ће вероватно бити погоршане са годинама. Интересантно је да су исхрана, а посебно потхрањеност и гојазност, уско повезани са регулацијом расположења и осетљивошћу на стрес, што сугерише снажну везу између исхране, метаболизма и менталног благостања“.

Тим научника је сугерисао да недостатак одговарајућих хранљивих састојака кроз исхрану може узроковати да одређене хемијске супстанце не могу нормално функционисати у нашем организму а самим тим тај процес угрожава и функционисање тела.

Такође се наводи да претерано конзумирање нездраве хране може да ослобађа хормоне који мењају расположење људи.

И гени су важни 

„Код здравих одраслих особа ефекти начина исхране на ментално здравље су прилично мали, а то отежава откривање могућих ефеката. Може се десити и да додаци исхрани делују само ако постоје недостаци због лошег начина исхране. Такође морамо размотрити генетику: суптилне разлике у метаболизму могу значити да неки људи боље реагују на промене исхране него други“, објаснила је професорка Диксон.

„Порука овог рада је да су ефекти исхране на ментално здравље стварни, али да треба бити опрезан у доношењу закључака на основу привремених доказа. Потребно је више студија о дугорочним ефектима свакодневне исхране“, закључила је професорка Диксон.

Истраживање је објављено у медицинском часопису European Neuropsichopharmacology.