Магнетна резонанца и даље неприкосновени дијагностичар

Магнетна резонанца је најсавременија радиолошка дијагностичка метода, наглашава гост Јутарњег програма, др Бојан Банко, радиолог. Данас је толико важна и толико битна зато што може да покаже најфиније структуре одређеног органа.

Самим тим, лекари могу да имају јако добар увид, ако постоји нека промена, где се она налази, где се проширила, шта је све захватила и на основу извештаја радиолога, лекар који је упутио на снимање, ће знати коју терапију треба применити.

Читање налаза магнетне резонанце делује као наука за себе и због тога многи пацијенти често одлучују да потраже и друго мишљење. Литература и статистике говоре да преко 50 одсто људи, посебно онколошких пацијената тражи друго дијагностичко мишљење.

„У Клиничком центру Србије увек се трудимо да још један пар очију, односно, да увек два радиолога тумаче одређени налаз, и тиме се евентулано нека грешка, или неки превид, своди на минимум или готово да не постоји. Природно је да људи уплашени дијагнозом желе да се увере да ли је она тачна. У највећем броју случајева буде тачна, међути, дешава се и да није“, додаје др Банко.

Магнетна резонанца је релативно млада дијагностичка метода. Постоји тек неколико деценија, али се у последњих 10, 15 година толико развила да практично представља, у том ланцу дијагностичких процедура, прву методу.

„За преглед главе, мозга, кичменог стуба, зглобова, она је незаменљива. Као и за преглед абдомена, мале карлице. Дакле, често ће се у одређеним ситуацијама прескочити и ултразвук и скенер или уместо мамографије радити магнетна резонанца, баш зато што неће доћи до ситуација да се раде претходне процедуре, а да се на крају ради мангнетна резонанца“, наводи гост Јутарњег програма.

Магнетно зрачење које производи овај дијагностички апарат апсолутно није штетно по здравље, наглашава др Банко. Ако би постојала потреба, може да се ради и више пута дневно једној особи, у тој мери није штетна.

„Наравно да постоје утврђене контраиндикације када неко не би смео ни да уђе у апарат за магнетну резонанцу и то је јако важно да се каже. То што пацијенти не знају, није проблем, већ што неки лекари који упућују на снимање не питају да ли пацијент има, на пример, пејсмејкер који је апсолутно контраиндикован, мада последњих година постоји нова генерација пејсмејкера која нема тај проблем“, каже радиолог.

Снимању на магнетној резонанци не смеју се подвргавати ни пацијенти са ушним и очним инплантатима као и неким другим металним страним телима. Труднице и мала деца такође, могу да се снимају и то труднице, ако постоји потреба, још од првог дана.

„Преглед траје најмање петнаестак минута па до сат времена, у зависности шта се снима, и наравно да никоме није пријатно да лежи у апарату, у једном конфорном тунелу и поред тога што нема штетних последица“, напомиње др Банко.

Дешава се и да одређени број људи који је клаустрофобичан и који то открију тек када уђу у апарат и они, често се дешава, апсолутно не могу да издрже преглед, али тада може да се уради блага седација под контролом анестезиолога, тако да и они могу бити подвргнути овом снимању, напомиње на крају гостовања у Јутарњем програму, радиолог др Бојан Банко.