Мања плата, дужи губитак памћења и три пута брже старење

Двадесетогодишња студија започела је 1990. године и пратила учеснике кроз Велику рецесију, период економске кризе широм света.

Резултати су показали да су волонтери чија је плата смањена бар једном током две деценије били лошији на когнитивним тестовима.

Француски истраживачи тврде да је утицај смањења плата на здравље мозга био три пута већи од оног од природног старења током једне године.

Студију коју је водио Истраживачки центар Инсерм у Бордоу пратило је 3.287 људи.

Сви су у почетку имали од 23 до 35 година. Истраживачи су пратили колико често им је приход падао, као и у ком проценту се плата мењала.

На крају студије учесници су добили тестове размишљања и памћења, који су мерили колико су добро испунили задатке и колико времена им је требало да их заврше.

Истраживачи су открили да су волонтери са два или више смањења плата имали лошије резултате од оних чија се плата није променила.

Подаци су такође показали да су волонтери који су имали једно смањење плата имали 2,87 поена ниже од оних чија се плата није променила.

Волонтери који су доживели један или више падова прихода имали су мање беле мождане масе, односно ткива које повезује различита подручја мозга. Ако особа има болест беле мождане масе, постепено ће имати потешкоћа са способношћу размишљања, равнотеже и ходања.

Претходна истраживања показују да се волумен и тежина мозга смањују како старимо – за око пет процената по деценији када особа напуни 40 година.

„Наши резултати пружају доказ да је већи пад прихода током година повезан са нездравим старењем мозга у средњим годинама“, рекла je др Грасет и додала да појединци који имају нестабилне приходе могу бити више изложени ризику због кардиоваскуларних фактора ризика, депресије или перципираног стреса.

Они са финансијском нестабилношћу могу створити нездраве навике, попут конзумирања алкохола или цигарета, или не успевају да управљају болестима попут дијабетеса – што може да доведе до озбиљних компликација.