Кад након одмора морамо да прионемо на посао

Било да сте данас први пут закорачили на посао, или сте то учинили који дан раније, или вас тај чин тек чека, углавном је исто: враћање на посао, након одмора, многима тешко пада. Постоји начин да када се на посао вратимо „уморни са одмора“ да се изборимо са новим-старим радним задацима.

Ако по повратку с одмора немате радни елан, ако вам се после неколико радних дана чини као да на одмор нисте ни ишли, уморни сте и нерасположени – то је знак да се нисте одморили довољно.

„Најчешћи узрок јесте недовољни одмор, али могу да буду и различити узроци везани за радно окружење. Ниска плата, превелике обавезе које знамо да нас очекују или лоши међуљудски односи. Људи осећају умор, нерасоложење, губитак концентрације, воље несаницу или повећано спавају“, каже психијатар Анђелка Коларевић.

„У немогућности да се брзо адаптирамо на ту динамику долази и до апатије и до нерасположења и до неких симптома који могу бити слика депресије. Међутим, ако то не траје дуже од две недеље, ако нас не омета у функционалности, ако ми кроз дане успевамо да се адаптирамо и уђемо у тај ритам, то свакако није синдром умора након одмора“, објаснила је доцент Ивана Сташевић Карличић, в.д. директора Клинике „Лаза Лазаревић“.

Колико нам је онда одмора потребно? То је углавном индивидуално. Ипак, стручњаци тврде око три недеље. 

„Сматра се да се прве две недеље користе да се адаптирамо на сам одмор, јер првих десетак дана одмора ми тешко да можемо да изађемо из ритма, нарочито људи који раде захтевније послове, који и током одмора свако јутро и даље почињу великим бројем мејлова и слично“, наводи др Сташевић Карличић.

Ипак, у пракси то често није тако. Како онда што „безболније“ да пређемо са годишњег одмора у нове радне победе?

„Сматра се да је боље почети средином недеље са послом, да имамо два или један дан, да почињемо са лакшим пословима, не одмах да се затрпамо послом, да вежбамо, да се више дружимо, да се хранимо здравије, да уносимо више протеина и масти, а не угљене хидрате који нас терају у умор“, указује др Коларевић.

„Морамо имати у виду да морамо постепено да уђемо у радне обавезе и да немамо тако висока очекивања за прве дане после одмора“, објашњава др Сташевић Карличић.

У томе може да нам помогне и храна која утиче на наше хормоне среће.

„Постоји 40 стручних студија које су показале да медитеранска исхрана смањује депресију. Употреба воћа и поврћа у великој количини, употреба инегралних житарица, риба, млеко и млечни производи, али са мало повећаним садржајем млечне масти“, савет је специјалисте исхране Верославе Станковић.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 05. мај 2024.
18° C

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се