Добро размислите пре но што посегнете за штапићем за уши

Летњи проблеми са ухом најчешће настају јер је то сезона купања у базенима, морима, реци или језеру, и то је, у ствари, инфекција спољашњег ушног канала која може да се пренесе и на ушну шкољку и на бубну опну, објашњава спец. др мед. Љиљана Бањац, специјалиста ОРЛ и аудиологије из Клиничко-болничког центра „Бежанијска коса“.

У народу је, иначе, за ове проблеме већ уврежен назив „пливачко уво“, баш зато што се јавља код оних који доста времена проводе у води. То не морају бити само пливачи, већ и они који уживају у другим активностима на води, напомиње докторка.

„Вода уђе у спољашњи слушни канал и остане ту заробљена, врло често иза чепа ушне масти, што повећава влажност спољашњег ушног канала, а та влажност заједно са мрачном средином, погодује развоју разних микроорганизама, најчешће бактерија и гљивица“, објашњава др Бањац.

Некоме се ови проблеми јављају, а некоме не, зато што постоје особе које су предиспониране, додаје докторка, и то пре свега особе које воле да чачкају уши. Чачкањем ушију повређује се кожа ува и тиме се прави пут ширења инфекције.

Предиспониране су и особе које пате од неких других системских обољења. Дијабетичари, бубрежни болесници и они који имају проблема са јетром. Код свих њих се јавља сврабеж уха.

„Постоје и бројна обољења коже, као што су разни дерматитиси, собореични дерматитиси, псоријаза, екцеми и тако даље, тако да већ на кожи постоје дефекти, и то прави пут ширењу инфекције“, истиче специјалиста оториноларингологије.

Подложни су и људи који користе слушалице за уши, слушне апарате, разне чепиће који су груби и праве повреде на кожи. Такође, наглашава докторка, постоје и различити типови коже. Код некога кожа лучи више ушне масти, која није штетна, већ је природна заштита за уво и не би је требало испирати и чачкати јер то није прљавштина. Ушну маст не треба дирати осим ако се не направи масни чеп.

Ухо, грло и нос су повезани, па су и могући здравствени проблеми повезани, у зависности колико смо осетљиви. Упала ушног канала се може проширити и на бубну опну, на мекоткивне структуре у околини ува, као и коштане структуре, на пример, костију лобање.

„Уколико се ради о вирулентнијим микроорганизмима, посебно ако постоји нека предиспозиција у смислу неких системских обољења, код оних који су лошије имунолошке одбране, деси се да се инфекција прошири“, објашњава докторка Бањац.

Уколико до упале ипак дође, једини корак који можемо сами да предузмемо је да се побринемо за бол. Докторка препоручује стављање топле суве облоге и аналгетик како бисмо умањили бол док не дођемо до лекара.

Чувена промаја, може, али и не мора да штети ушима, опет у зависности колико смо осетљиви, сматра докторка. Промаја је струјање ваздуха, али и клима уређаји производе струјање ваздуха и зато у зависности колико нам то прија ми ћемо се расхлађивати. Организам препозна уколико му то не прија.

Велика температурна разлика између спољашње и унутрашње средине,доводи до тога да организам доживи температурни шок. То изазива промену циркулације која може изазвати склоност ка инфекцијама. Струјањем, ваздух се и исушује, а такав ваздух исушује слузокожу орл регије, због чега оне постају подложније инфекцијама, додаје докторка Бањац.

Поред тога, хладни и газирани напици, нарочито ако се узимају када је организам загрејан, ако се уносе брзо, повећавају осетљивост ждрела, односно, изазивају температурни шок на самој слузокожи, која ће онда бити подложнија запаљењу и инфекцијама, каже спец. др мед. Љиљана Бањац, специјалиста ОРЛ и аудиологије из Клиничко-болничког центра „Бежанијска коса“, на крају гостовања у Јутарњем програму.