Како уживати у пролећу када сте алергични на полен

Са појавом лепог времена и појавом пролећа почиње период полинације. Према подацима које већ годинама прати и објављује Агенција за заштиту животне средине, сада је концентрација полена дрвећа доминантна. У зависности од дела Србије и стања вегетације, тренутно су најактивнији бреза, јова, храст и граб. Ускоро се очекује и присуство полена трава, а полени корова се јављају нешто касније.

Симптоми алергије без обзира на узрочника су слични, објашњава др Рада Мишковић алерголог и имунолог Клинике за алергологију и имунологију Клиничког центра Србије.

„То је појава кијања у серији, обилна и бистра секреција из носа, запушеност носа, свраб очију и непца. Некада се јављају и симптоми доњих дисајних путева са појавом плитког даха, осећаја гушења, недостатка ваздуха и напада кашља. Симптоми су исти али се покретачи читавог процеса разликују“, каже докторка Мишковић.

Концентрација полена је највећа у раним јутарњим сатима и то је период дана када, уколико је могуће, треба избегавати боравак напољу. Осим тога, пацијентима се саветује да по доласку у кућу скину гардеробу коју су носили и да чешће перу косу. Затим, да користе клима уређаје са филтерима за полене, а када возе кола да држе затворене прозоре.

Велики број људи ће по први пут осетити симптоме који су алергијске манифестације, а које на почетку није лако разликовати од симптома респираторне инфекције, истиче докторка.

„У принципу, све што траје дуже од седам до десет дана је мања вероватноћа да се ради о респираторним инфекцијама. Врло је важно да људи обрате пажњу како је било претходне године у то исто време. Уколико су већ једну или две године имали сличне тегобе у истом периоду, велика је вероватноћа да се ради о алергији и свакако треба да се обрате лекару и одраде потребне тестове“, додаје докторка Мишковић.

У основи тестова су, такозване, кожне пробе које су врло поуздане и готове су за 15-20 минута. Некада је њих немогуће обавити код људи који су због природе својих симптома све време на терапији антихистаминицима или имају кожне промене које онемогућавају овај вид тестирања. Тада се прибегава тестовима крви у којој се тражи присуство специфичног гена који указује на преосетљивост.

Већ дуже време се говори о пандемији алергијских болести током последње деценије. Климатске промене и повећања просечне температуре утиче да период полинације почиње раније и дуже траје. Аеро-загађење је још један од битних фактора, јер честице загађења олакшавају и повећавају потенцијал полена. Ипак, слабост нашег имунског система један је од главних узрочника све већег броја алергија.

„Са појавом антибиотика, променом начина живота, то јест чињенице да живимо у све чистијој средини, можда и превише чистој, на неки начин нашем имунском систему онемогућавамо да 'учи' кроз контакт са инфективним агенсима. Тај део приче, изгледа, да нам на неки начин недостаје. И да се баланс имунског система помера ка оним ћелијама које су одговорне за настанак алергија“, објашњава др Мишковић.

Један од поузданих начина лечења алергије је и вакцинација, односно алергенска хипозензибилизација. То је једина узрочна терапија када су у питању алергијске болести, ефикасна и усавршена у тој мери да је јако безбедна по пацијента.

„Једини је недостатак што мора да се спроводи током дужег временског периода, односно, најмање током три године. Она подразумева да пацијенту дајете оно на шта је он већ алергичан, у ниским концентрацијама, и заправо циљ је да натерате имунски систем да постане толерантан. Предност ове терапије је управо тај што делује на сам узрок болести, што може да спречи даљу прогресију, настанак нових сензибилизација и што је имајући у виду да полени могу да буду присутни од фебруара па до новембра, та терапија и те како има своје оправдање“, наглашава докторка.

Нелечена алергија пре свега ремети квалитет живота и то у толикој мери да пацијенти имају значајно смањење концентрације, радних способности, поспани су, уморни, слаби, малаксали и практично све свакодневне активности обављају значајно теже. Осим тога, прогресија болести може довести и до развоја тежих стања, пре свега алергијске астме, упозорава др Рада Мишковић на крају гостовања у Јутарњем програму.