Вештачка материца за бебе које журе

Сваке године, око 12.000 беба превремено дође на свет у Холандији. За бебе рођене у 24. недељи шансе да преживе су свега 50 одсто, а бебе које преживе најчешће остају са оштећењем мозга и доживотном проблемима са плућима.

„Превремено рођене бебе се стављају у инкубатор, где кисеоник добијају кроз ваздух“, каже Гвид Уи, акушер холандског Медицинског центра „Максима“.

„Иако за то још увек недовољно развијена, мајушна бебина плућа морају да узимају кисеоник из ваздуха, тај исти ваздух мала бебина плућа заправо уништава“, објаснила је докторка Уи за холандску телевизију НОС.

Решење овог проблема је вештачка материца.

„Вештачка материца, односно 'био-кеса', како се још назива, симулира природне услове са плодовом водом. Деца остају у води, а храну и ваздух добијају преко пупчане врпце“, објашњава докторка, и напомиње да плодову воду можемо да направимо у лабораторији.

Америчким научницима је још 2017. године пошло за руком да фетус јагњета развију у једној таквој вештачкој материци, а пре првих тестова на људским бебама неопходно је још много истраживања.

Научници Техничког универзитета у Ајндховену су на том путу направили веома значајан корак: развијају алтернативу за тестирање вештачке материце на животињама – лутка симулира бебу, засновану на магнетној резонанци детета.

„Уз помоћ ове лутке можемо унутар вештачке материце да пратимо крвоток, крвни притисак и остале параметре важне за правилан развој бебе у материци“, објашњава истраживач Марк Тилен.

Изазови са којима се сусрећу научници у развијању вештачке материце нису само техничке и медицинске, већ и етичке природе, истакла је професорка филозофије и етике Лили Франк за холандску телевизију НОС.

„Највећи изазов су ефекти које ће развој у вештачкој материци имати на дете, физички, психички и социјално“, каже професорка Франк  и напомиње да одговор на то питање можемо да потражимо у прошлости.

„Велика забринутост која је владала око вантелесне оплодње и могућих ефеката на дете, није се показала оправданом“, навела је професорка.

Страх да се деца више неће рађати природним путем, већ да ће улогу мајчине материце од тренутка зачећа преузети вештачка материца, неоснован је, сматра професорка Франк.

„То би заправо било добро за жене. Умањило би физичке и емотивне ризике које трудноћа и порођај са собом носе. Те ризике носе само жене, иако је родитељство жеља и жена и мушкараца, подједнако“, закључује професорка Франк.

Ипак, према речима акушера Гвид Уи, та могућност је још далека будућност, јер развој људског фетуса у вештачкој материци, од оплодње до рођења, заиста спада у научну фантастику.