Прави је тренутак да урадите алергијски тест

Агенција за заштиту животне средине почела је са мерењем концентрације полена у ваздуху од фебруара месеца. Према тренутним извештајима, присутни су углавном четинари, мада се полако појављује и леска. У Суботици је неколико дана примећено и присуство амброзије, али у минималним количинама.

Управо зато доктор Јовичић инсистира да је сада право време да пацијенти посете лекара и не чекају појаву тегоба.

Свако ко је прошле године током првих пролећних месеци, или у било које доба године имао проблема са поленским алергијама, требало би сада да се тестира јер се у току пуне алергијске сезоне на тестовима може појавити већа реактивност од реалне.

Доктор Јовичић истиче да је сада минут до 12 за све оне који су осетљиви на полен дрвећа, односно, све оне који су прошле године имали тегобе, или своје тегобе могу да доведу у везу са брезама, лешницима и сличним дрвећем, да се јаве доктору, јер сада је време да се ретестирају или тестирају први пут и да се одреди терапија за сезону која долази.

Како би пацијенти били сигурни да је потребно да примене антиалергијску терапију, доктор Јовичић објашњава да су симптоми врло препознатњиви и симетрични.

„То је кијање у серији. Пацијенти ће рећи, 10, 15, 20 пута. Затим појачана носна секреција која мора бити бистра, јер свака друга наводи на закључак да је у питању инфекција. Доминира свраб. Ако се појави неки бол или једностране тегобе, то опет упућује на то да је инфекција у току, али то не мора да искључи и алергију која је предиспонирала пацијента за инфекцију“, наводи доктор, додајући да је важна карактеристика и то да се симптоми јављају у исто или слично доба године и трају дуже од вирусне инфекције, које обично пролазе за пет до седам дана и праћене су општим тегобама.

Европски лекари указују на то да ће до 2020. године половина становништва имати ове проблеме. Др Јовичић наводи да је узрок томе што наш имуни систем и мозак споро уче. Медицина је направила велики продор тиме што је у могућности да лечи бактеријске инфекције. Међутим, доказано је да грана која доводи до смањења бактеријских инфекција стоји у равнотежи са граном која доводи до алергија.

„Када смо елиминисали бактеријске инфекције дошло је до надјачавања ове друге гране. То је, такозвана, позната теорија хигијене“, каже доктор Јовичић.

С друге стране, загађеност животне средине, такође има велики утицај на повећан број алергија. Доктор Јовичић као пример наводи истраживање које је урађено на животињама, а којим је доказано да се у градским условима, под истом концентрацијом полена, за 30 до 40 одсто повећава вероватноћа за појаву алергије него у ненасељеним подручјима.

Када су у питању деца, доктор Јовичић наглашава да је генетика предоминантан узрок за појаву алергије: „Уколико је један родитељ имао алергије, шанса је негде око 30 одсто да ће је имати и дете. А ако су оба родитеља имала алергијске реакције, шанса је онда 70 одсто. То је први фактор на који треба обратити превентивну пажњу“.

Осим тога, уколико дете веома рано има екцемом или алергију на храну, велика је вероватноћа да ће се развити и алергијски ринитис и бронхијална астма. „То је нешто што ми зовемо 'алергијски марш'“, додаје доктор.

Вакцине против алергије, према мишљењу доктора Јовичића, ма колико да су још несавршене, за сада су једина помоћ да се измени ток болести.

„То је поље на којем се много ради и то је нешто што ми препоручујемо. Мислимо да пацијенти треба, поготову млађи на почетку своје болести, како би превенирали развој полисензибилизације, препоручљиво је да крену са имунотерапијом“, закључује доктор Јовичић.