„Храна за сутра“, веганска демонстрација здраве исхране

У народу који важи за великог љубитеља и произвођача меса, много је оних који сматрају да је веганство помодарство и потенцијално опасна исхрана будући да се не уносе сви протеини.

За мање од 300 динара по оброку комбинација махунарки, сушеног воћа и семенки обезбеђује нутритивно вредан залогај, каже нутриционисткиња за коју веганство није само етички избор, већ пут до здравља и доброг расположења.

„Mени је занимљиво да ми је сад у овом задњем периоду доста здравих младих људи дошло на консултације само да би сазнали како да себи побољшају дневне активности, како да добију више енергије како да буду мање уморни после хране и наравно развој интолеранције и проблеми са варењем су сада учестали“, каже Марија Стојановски, веган и нутрициониста.

Здрава храна није само за богате и за оне са вишком времена, већ за људе који, водећи рачуна о себи, брину и о животној средини. Тешке пољопривредне машине набијају земљиште и чине га неплодним а отпад са сточарских фарми загађује и воду и ваздух. Месо не треба јести сваки дан, три пута дневно, довољно је и два пута недељно, кажу и лекари и представници пројекта „Храна за сутра“.

„Да смањимо унос меса и процесиране хране у смислу да је то стварно нешто што деградира наше окружење јер за производњу меса одлази 84 одсто засада култивисаног генерално на планети земљи, значи 83 одсто онога што гајимо гајимо да би смо хранили стоку коју ћемо касније да поједемо а од ње добијемо неких 18 процената неких општих калорија“, објашњава Милена Јовановић из пројекта „Храна за сутра“.

„Уколико се сви едукујемо о томе шта значи када је нешто гајено на земљишту које је локално, како је и на који начин третирано које су технологије производње, ја мислим да смо ми као купци сада спремни. То су трендови како у свету тако и код нас да разумемо да заправо постоји разлика у намирницама које конзумирамо“, истиче Нана Раденковић из „Нове искре“.

Еколошки произведена храна може да буде и дупло скупља од конвенционалне. Ипак, пестициди везују воду, па је хемијски третирана храна обимнија у маси, али ипак много сиромашнија у хранљивим састојцима.