Тајне везе српских крунисаних глава и Рогашке Слатине

Рогашка Слатина – Београд – космос – тако повезаност ових градова види Нани Пољанец, из Музеја „Анин двор“ у Рогашкој Слатини, где је једна необична поставка о Карађорђевићима.

„Године 1865. краљ Петар Први са својом мајком Персидом је био у Рогашкој Слатини. Затим краљ Александар 1909. Први пут када је приступио на словеначку земљу, дошао је у Рогашку Слатину краљ Александар под именом Гроф од Авале“, објашњава Нани Пољанец.

И нису само Карађорђевићи били гости у овом словеначком месту.

„Кнез Михаило Обреновић је посетио Рогашку Слатину 1848. године и пошто он са својом женом Јулијом није могао да има потомства, он је нашао ту једну младу цуру под именом Марија Бергхаус. То је једна врло симпатична прича и он је направио то ванбрачно дете који се звао Вили Бергхаус. Ја сам чак на основу неких папира закључио да је неки мој чукун,чукун деда био његов крштени кум у то време. Потом га је кнез Михаило признао, довео га је у Србију и тамо га школовао. Онда су извршили атентат на кнеза Михаила, то знамо, 1868. године, а тај дечко је наследио неке велике паре и са тим парама урадио задужбину. Он је прешао у православну веру и променио име из Вилија у Велимир, Михаило по оцу, а Теодоровић је старо презиме Обреновића“, наводи Пољанец.

Извори бога Аполона

Рогашка Слатина је више од четири века позната по води са највећим процентом магнезијума у свету.

Легенда о настанку рогашког извора из 17. века каже, да је Аполон, бог Сунца и лечења, зауставио крилатог коња Пегаза овим речима: „Ту, где стојиш, је извор здравља и истинска божија снага!“. Коњ је лупио копитом и тако су настали рогашки извори.

„Када се пије ова вода, ми буквално кажемо 'наздравље!'. Имамо у Рогашкој слатини историју оздрављења са природном минералном водом која траје више од 400 година, а према неким проценама, вода је овде више од 8.000 година“, напомиње Урош Кидрич из Медицинског центра.

Ископине, кажу да су Рогашку Слатину познавали још Келти и Римљани.

„Рогашка Слатина је позната по својој води која је богата магнезијумом. Људи који једном дођу – они се и враћају. Гости се мењају, траже више. И ми се мењамо и покушавамо да испунимо захтеве гостију“, каже Зденка Плој директорка хотела „Атлантида“ из Рогашке Слатине.

У именику гостију су позната имена владарских породица Хабсбурга, Бонапарти, Карађорђевића, итд. Друштвени живот доживео је врхунац током 1846. године, када је госте забављао гласовити пианиста Франц Лист.

Рогашка Слатина – Београд

„Шта ми пише на мајици? Пише Београд. Ја сам велики фан Београда и ево, сад пре месец дана сам посетио по стоти пут Београд од 2002. године. Никада није био бизнис у питању, увек из тих неких културно-уметничких сарадњи које трају већ дуги низ година. Последњих година је највише било сарадње са позориштем 'Рефлектор театар'. Са тим пријатељима сам радио много гостовања у Словенији, нарочито у Рогашкој Слатини. Сада сам покренуо код нас једну донаторску кампању за њих, пошто скупљају паре за три нове представе. Много уметника су били код мене, од Еве Рас до Ђорђа Живадиновића Гргура, Милоша Биковића и много, много тих људи. Треба исто да се похвалим, имам јако лепе експонате Милене Дравић и Драгана Николића и Добрице Милутиновића. Ту је једна врло јака емотивна веза са Рогашком Слатином и Београдом“, наглашава Нани Пољанец из Музеја „Анин двор“.

Поставку посвећену краљу Југославије посетила је и једна госпођа из Марибора која је била на сахрани краља Александра 1934. године у Београду.

„Њој су кренуле сузе. То су те ствари које те вуку напред. То су те ствари“, додаје Пољанец.

Нани Пољанец каже да је упознао чланове династије Карађорђевић, као и да су Карађорђевићи много времена проводили у Словенији, и да је и принц Андреј рођен у овој земљи 1929. године. И има једну жељу.

„У колекцији имам један мали потпис Новака Ђоковића, али велика ми је жеља да бих га и лично упознао и да би добио неки артефакт и неки његов рекет за колекцију, јер то је исто једна прича која је везана за све наше земље“, закључује Пољанец.