Довољно је да кинете и већ има материјала за ДНК анализу!

У Одељењу за ДНК анализу, у којем ради 14 људи, од којих је осам вештака - ДНК аналитичара, трагови достављени са лица места најпре се визуелно прегледају, како би се уочио неки биолошки траг.

ДНК молекул, објашњава главни вештак Одељења за ДНК анализу Анђелка Вучетић Драговић, налази се у ћелијама живих организама и свуда где има живих ћелија из њих се може извући ДНК молекул.

„Једна длака је довољна. Довољно је да кинете, да се почешете, да нешто додирнете и оставите епителне ћелије које нису видљиве голим оком, из веома мале количине било ког биолошког материјала, можете добити узорак. Зато строго водимо рачуна о стерилним условима у којима радимо, јер довољно је само да неко случајно пипне сто на ком ради, да остави свој биолошки материјал“, објаснила је Анђелка Вучетић Драговић.

Према њеним речима, када је о самој ДНК анализи реч, најпре се изолује ДНК молекул из ћелије, то јест 15 делова тог молекула и део који одређује пол. То, међутим, нису информативни делови ДНК молекула и они не дају никакву другу информацију, осим идентификације.

„Не можете да сазнате да ли неко болује од нечега, да ли има неке наследне болести. На основу овакве врсте анализе само можете да идентификујете одређену особу, да кажете да ли је она оставила свој биолошки материјал на месту извршења кривичног дела, или тог биолошког материјала ту нема“, објашњава главни вештак.

ДНК анализа никада не потврђује стопостотно, већ се са великом сигурношћу може рећи да је „тај и тај оставио свој биолошки материјал“.

Анђелка Вучетић Драговић за Танјуг објашњава да је ДНК анализа упоредна метода и да ДНК профил сам по себи не значи много, уколико нема са чим да се упореди.

Међутим, када постоји профил осумњиченог и профил са лица места, може да се установи да ли се они поклапају, каже главни вештак, али додаје да је проблем што јединствени национални ДНК регистар у Србији још не постоји, јер не постоји ни закон о националном регистру.

Анђелка Вучетић Драговић, међутим, подсећа да је закон у фази нацрта, да је прошао јавну расправу и да се очекује да буде донет ове године.

Тренутно, додаје она, свака лабораторија која се бави овом врстом анализе има свој регистар, у коме се налази списак особа чији је профил достављен тој лабораторији.

У регистру су иначе, како наводи, заведени само осумњичени, оштећени или они који хоће да дају свој брис како би били елиминисани из групе осумњичених, па лабораторија има само ДНК профиле особа које се везују за неки предмет и којима је у форензичкој регистрацији узет букални брис.

Чланица Европске форензичке мреже института

Како наводи Анђелка Вучетић Драговић, у ову лабораторију, која је иначе почела да ради 2006. године, и Србија и ЕУ уложиле су много новца и ова установа тада је постала чланица Европске форензичке мреже института, што значи да прати све новине и појаве у форензици и у складу са тим, унапређује опрему и методе које се користе у Европи.

Према речима вештака за отиске Одсека за регистрацију и идентификацију лица Андрије Петровића, његов Одсек на основу пронађеног отиска доказује присуство неке особе на неком месту, али не и да ли је „неко некога убио, или је нешто украо“.

Отисци познатих лица убацују се у базу, као и трагови пронађени на лицу места и за сваки објекат који се убаци у базу података.

База је, објашњава, подељена на неколико сегмената - база регистрованих починилаца кривичних дела, кроз коју могу да се проверавају трагови, база регистрованих лица кроз коју се утврђује идентитет. Према Петровићевим речима, по Закону о заштити података о личности, њихови отисци не смеју се користити ни за шта друго, осим за утврђивање идентитета.

„Ако нам посредством Интерпола, рецимо, немачка полиција достави отисак за који сматрају да потиче са наше територије и траже да то утврдимо, у том случају отиске можемо да пропустимо кроз базу отисака узетих из биометријских докумената - личних карата и пасоша. У сваком другом случају, не смемо то да радимо“, истакао је Петровић.

У оквиру Националног криминалистичко-техничког центра МУП-а Србије (НКТЦ-а) налази се и више лабораторија које су опремљене најсавременијим апаратима и уређајима уз помоћ којих се обавља велики број ДНК, судско медицинских, биолошких, токсиколошких, балистичких форензичких анализа и вештачења, као и вештачења пожара, експлозија и хаварија, докумената и рукописа, гласа и аудио записа.