Откривено коме је посвећена чувена песма "Me and Bobby McGee"

Нумера је често погрешно сматрана љубавном песмом коју је Кристоферсон 1969. посветио Џенис Џоплин, јер је њена блуз верзија надмашила све остале, а Џоплинова ју је отпевала непосредно пре своје смрти 1970. године.

Права инспирација за песму потекла је изгледа од продуцента и коаутора Фреда Фостера који ће у недељу постати члан Куће славних кантри музике, заједно са виолинистом Чарлијем Данијелсом и певачем Рендијем Тревисом, и младе секретарице по имену Барбара Меки.

Фостер је познат као човек који је створио звезде попут Кристоферсона, Роја Орбисона, Вилија Нелсона и Доли Партон, а 1960. године преселио је своју продуцентску кућу „Моњумент рекордс“ (Monument Records) из Вашингтона у Тенеси, у зграду чији је власник био његов пријатељ, композитор Бадло Брајант.

Мекијева, која се сада презива Иден, у то време имала је 29 година, радила је као Брајантова секретарица и имала је надимак Боби (Bobbie).

„Силазио сам тог дана четири или пет пута код Бадлоа, а он ми је рекао 'Уопште не верујем да долазиш да би мене видео. Мислим да долазиш да видиш Боби“, рекао је Фостер.

Иденова је изјавила да јој се чинило „да Фостер воли да је задиркује“ и да је једног дана само рекао „Написаћу песму о себи и Боби Меки“.

Кристоферсон је тада био један од најновијих Фостерових запослених, атлета рођен у Тексасу и војни ветеран који је волео енглеског песника и сликара Вилијама Блејка и покушавао је да изгради каријеру композитора радећи чак и као портир у студију „Мјузик роу“ (Music Row).

Након што је чуо неке од његових песама, Фостер је рекао Кристоферсону да ће га запослити као композитора ако са њим потпише издавачки уговор.

Према Фостеровим речима, Кристоферсон је био „веома интелигентан, даровит и талентован и звучао је другачије од свих које је до тада чуо“.

Фостер је 1969. године замолио Кристоферсона да му да идеју за наслов песме у којој ће Боби бити жена. Кристоферсон је тада променио „Меки“ у „Мекги“ и измислио причу о двоје путника који су се растали, а у верзији коју пева Џоплин, Боби је мушкарац.

Присећајући се дана кад су Фостер и Кристоферсон дошли у њену канцеларију да јој отпевају песму, Барбара Иден, која Кристоферсона никада до тада није видела, рекла је да је „то била најлепша песма коју је икада чула“.

Песма је одмах постала хит, а први ју је изводио кантри-поп певач Роџер Милер 1969. и учинио је једном од 12 најпопуларнијих песама у САД.

Кристоферсон је на свом првом албуму, који је 1970. године издао „Моњумент рекордс“, објавио сопствену верзију нумере, али је она прекретницу доживела тек када ју је отпевала Џенис Џоплин.

Фостер није ни знао да је Џоплинова обрадила песму за свој албум Pearl, постхумно објављен 1971, док није разговарао са славним продуцентом Клајвом Дејвисом, тада председником „Коламбија рекордса“ (Columbia Records).

По сопственом признању, Фостер је био обожавалац Џоплинове, али је мислио да она „не може певати ништа друго осим хард рока“, док, како је рекао, „није стигла до половине песме и отпевала је суптилно и нежно“.

„Тада сам помислио 'Човече, какав губитак“, рекао је Фостер.

Фостер је активан и у својој 85. години и завршио је рад на албуму Вилија Нелсона For the Good Times, посвећеном кантри певачу и гитаристи Реју Прајсу и објављеном у септембру.
„Мислим да сам данас бољи продуцент него што сам икада раније био“, закључио је Фостер.