Како Кинези прослављају празнике

Празник за који се Кинези из целог света враћају кући како би били са породицом на окупу. Најзначајнији и најтрадиционалнији. Слави се зими, у јануару или фебруару, а зове се Празник пролећа или Лунарна нова година. Припреме за овај спектакл почињу двадесетак дана раније.

„Чисте се куће, распрема се све, старо се избацује, станови се крече, бришу. Идеја је да се у нову годину уђе са што бољом срећом, са што лепшим, са што више нових ствари и да се све оно старо и лоше заборави и остави у старој години“, објашњава Јелена Деспотовић из Института „Конфучије“ у Београду.

Осим трпезе, која је по правилу богата, припремају се и декорације за кућу, обавезно црвене боје. Верује се да је то боја среће и радости, па се Кинези и облаче у црвену. У кинеским домовима јелке нема, али без ватромета Нова година не може да прође.

„То је све зато да би ти гласови и јаки звукови отерали зле духове и да би их у новој години пратила само срећа“, истакла је Деспотовићева.

Април је резервисан за Задушнице, када Кинези одлазе на гробља, како би одали почаст мртвима. Чисте се гробнице и људи одоносе храну, чај, воће, пиће, пале новац, јер се верује да тиме што спаљују новац омогућавају својим прецима да и у загробном животу имају довољно новца.

На реку Кинези масовно силазе 9. јуна када обележавају Празник змајевих чамаца, у народу познат и као Дан песника. Овај празник посвећен је кинеском песнику патриоти Ћу Јуану, који се незадовољан стањем у држави, пре 2.000 година утопио у реци.

„Већ хиљадама година људи у Кини практикују да се тркају змајевим чамцима. То су најчешће чамци који су дугачки око 30 метара и углавном око 15 људи седи у чамцу. Они су узани, на прамцу се налази змајева глава у средини се налазе два човека, један удара у бубњеве, други у гонгове и на прамцу стоји један човек који све бодри и најчешће рецитује радне песме“, описује Деспотовићева.

Прослављају Дан пролећа, али су и јесени посветили празник. За Празник средине јесени, како кажу, Месец је најлепши, јер је у свом пуном сјају. За Кинезе ово је дан заједништва.

Породица се окупља око трпезе и ужива посматрајући пун Месец. За овај празник Кинези се госте тзв. Месечевим колачима, који се и дају на поклон најчешће, а дају се и крушке, брескве, све оно што је округло и симболизује круг.

Осим традиционалних празника, Кина као земља са много провинција и различитих националности обележава и новије празнике. На пример у јужној Кини слави се Фестивал воде, док млађи Кинези обележавају Дан самаца или Дан куповине.

Својом техником, храном и гардеробом овладали су светом, али ни они сами нису имуни на глобалне утицаје, па се тако у Кини слави и Дан заљубљених, али и Ноћ вештица.