Ратни херој одбијен за компензацију јер није довољно патио

Као један од учесника такозваног Великог бекства из логора „Сталаг Луфт III“, о чему је касније снимљен истоимени филм, Џими је провео пет месеци у самици у немачком логору „Захсенхаузен“ након што су он и још неки савезнички официри ухваћени и поштеђени погубљења.

После пет месеци је пуштен из самице, али био приморан да ради и живи у нечовечним условима и излаган је редовној психолошкој и физичког тортури.

Британска влада му је 20 година касније саопштила да нема право на компензацију због нацистичког прогона, а као разлог је наведено да није довољно патио.

Документи са којих је скинута ознака тајности и који је британски Национални архив по први пут дао јавности на увид откривају да је Форин офис одбио да му плати компензацију, јер није био подвргнут „познатом нељудском деградирајућем третману у концетрационом логору“.

„Ваш случај је пажљиво размотрен и жалимо што морамо да вас информишемо да ваш захтев не можемо да прихватимо јер услови у 'Захсенхаузену' нису били такви да сте били подвргнути оваквом типу прогона“, наводи се у писму 1965. године.

Поручник је одговорио писмом у ком је истакао своје разочарање чињеницом да Форин офис не сматра да „ниво патње и деградације није био довољан да би добио компензацију“.

Џејмс је дао детаљно сведочење како је био испитиван и мучен, стално излаган страху од погубљења, а најтеже му је падало, како је рекао, посматрање других логораша који су често до смрти били пребијани или терани да раде до смрти пре него што су њихова тела спаљивана у огромним логорским ватрама.

Његов случај је доспео и до новина, али су власти нису попустиле, наводећи да услови које је претрпео у „Захсенхаузену“ нису упоредиви са неким другим логорима.

Тек након што је парламентарна истражна комисија одржала низ саслушања 1968. године, одлучено је да преживели логораши „Захсенхаузена“ треба да добију компензацију. Добио је тадашњих 1.192 фунте и 15 шилинга, што би по данашњем курсу износило 18.500 фунти.