Остаци мамута, мачеви и холограмска представа у Шапцу

Изложба се састоји од шест сегмената, односно соба у којима су изложени предмети карактеристични за одређене временске периоде.

Пажњу првенствено привлачи интерактивна слика „Великани Подриња“ која приказује значајне личности из шабачког краја, из области културе, књижевности, политике...

Притиском тастера на дисплеју контролне табле ликови са слике бивају осветљени, а уз то посетиоци на дисплеју могу прочитати по чему је та особа била значајна.

Најстарији предмет који је изложен је натколеница мамута нађена на ушћу Дрине у Саву за коју се претпоставља да је стара између седам и осам хиљада година пре нове ере.

Један од сегмената изложбе је и „Тврђава симбол града“ где посетиоци могу видети како су изгледали српски средњовековни мачеви.

"У средњем веку важило је да је мач био најзначајнији српски извозни производ, поготово ка Млетачкој Републици", испричала је Танјугу виши кустос Народног музеја у Шапцу, Татјана Марковић, додавши да су сви изложени мачеви добро рестаурирани, сређени и веома јединствени.

Пажњу, између оталог, привлачи и црвени зид на коме су исписане првине града Шапца, а једна од њих је 1826. година када је Шабац добио прву апотеку и болницу у Србији.

Прве карте у Шабац се доносе 1824. године, а 1825. стиже и први билијар, пише на том зиду.

Проласком кроз собу „Мали Париз“, у коме је представљен развој штампе у Шапцу, стиже се до собе „Страдање“ која је специфична и посебно интересантна због холограмских приказа појединих Шапчана који су страдали током Првог и Другог светског рата.

„Шабац је град у Србији који је током Првог светског рата највише страдао, због чега је добио три одликовања, од Чешке, Француске и Краљевине Југославије“, испричала је Марковићева.

Из те собе улази се у собу „Шареница“ у којој су изложени одећа и накит које су носили Шапчани током 18. и 19. века.

Такође, посетиоци ту могу видети и амајлије, ситне звецкаве предмете које су девојке тога времена носиле како би растерале све уроке.