Научници страхују од губитка тамног ноћног неба!

У Чилеу, чворишту светске астрономије, на тлу пустиње Атакама, неких 1.700 метара ниже од планиране позиције гигантског Магелановог телескопа, нова улична светла јарко су засијала са аутопута. 

Гледан голим оком, Млечни пут изгледао оштро, али када се користи телескоп високе осетљивости, који је чудо технике вредно милијарду долара и којим се посматрају удаљене тачке у свемиру, овакво светло може да заслепи.

И лаицима који желе да посматрају астономске појаве саветује се да оду ван града, на неко узвишење како би се удаљили од извора светлости и гледали тамно ноћно небона којем је лакше уочити појаву. Астрономима је такво небо неопходно за рад.

„То је као када бисте ставили нафтну платформу у сред Великог коралног гребена“, рекао је Гиљермо Бланк, професор астрономије са Универзитета у Чилеу, који је први имао проблема због светла.

„То је просто сулудо. Зашто покушавају да осветле Анде?“, запитао се Блан.

У протеклих 30 година, Чиле је изграђен као глобални центар за астрономска посматрања. Више од десетак великих истраживачких телескопа већ су изграђени, а до 2020. године, ова земља Јужне Америке похвалиће се са око 70 одсто астрономске инфраструктуре у свету.

Ниска влажност и проток ваздуха у северној чилеанској пустињи Атакама ствара видљивост без премца за телескопе за које се научници надају да ће моћи да расветле мистерију о формирању универзума и чак открију могућност ванземаљског живота.

Али, научници тврде да је због туриста и рударских градова број извора светлости нагло порастао.

„Тренутно смо забринути због чињенице да је астрономија са лица Земље, са нивоа тла, у дугорочном ризику. Постоји само још неколико нетакнутих места која су довољно мрачна да се са њих посматра свемир“, рекао је Патрик Мекарти, председник пројекта „Гигантски Магеланов телескоп“, који ће бити изграђен при опсерваторији „Лас Кампанас“ у јужној Атаками.

Нешто више од 100 километара југозападно од позиције где ће бити седиште са Магелановим телескопом, популација у Кокимбу и Ла Серени порасла је за скоро 70 одсто од 1992. до 2012. године. Ноћни клубови, спортске дворане и пространа предграђа светле вештачким светлом ка ноћном небу.

Научници опсерваторије Џемини, која се налази на планини више од 60 километара југоисточно од тих градова, кажу да повећање количине светлости већ има мерљиве ефекте.

„Већ можемо да детектујемо улична светла на одређеним таласним дужинама“, рекао је Рене Рутен, астроном Џеминија.

„Ако бисте стајали овде, у тамној ноћи без месечине, видели бисте урбана подручја у даљини, а чак и оно шта можете да видите голим оком је веома, веома значајно“.

Ако се не предузму одговарајуће мере, током наредне деценије тај део ноћног неба биће деградиран јер ће се одбљесак додатно попети уз хоризонт.