Први „Српско-хрватски објаснидбени рјечник“: патика – папуча, тенисица, шлапа...

На „Интерлиберу“, сајму књига и учила у Загребу који почиње за недељу дана, међу новинама које ће сасвим сигурно изазвати највише коментара (а издавач се топло нада и интереса) јесте „Српско-хрватски објаснидбени рјечник“ професора загребачког Филозофског факултета Марка Самарџије. Реч је о издању Матице хрватске чија је најава пре тачно две године у „Вечерњем листу“ изазвала бројне „успјењене“ критике, примедбе, колумнистичке хумореске и политичке оптужбе.

Медијска бука била је интензивна као да није реч о стручном језичком приручнику који је плод дугогодишњег рада угледног хрватског језикословца, него о некаквој полицијској потерници којом ће се из хрватске језичке праксе истеривати речи српског порекла, пише Вечерњи лист.

„Двадесетак година након распада друге заједничке државе, на хрватској страни су одрасли нараштаји с хрватским језичким осећањем, другачије језички одшколовани, који у додиру са српским језиком (у директној комуникацији, преко телевизије или штампе) застају несигурни и збуњени јер им је велики део те лексике разумљив, део сличан властитом, али и један део непознат и неразумљив, поготово кад су посреди називи и нестандарднојезичке лексеме“, истиче у предговору професор Самарџија.

„Управо зато одлучио сам да саставим овај речник по начелима двојезичке лексикографије првенствено као практично помагало које ће припадницима хрватске језичке заједнице омогућити да што потпуније и исправније разумеју лексику српског језика“, наводи се у наставку предговора.

И тврди да му намера није била да направи поделу нити да попише све разлике између хрватског и српског језика, нити све лексичке и лексичкосемантичке разлике које постоје у језичкој пракси две језичке и етничке заједнице, него да говорницима хрватског олакша разумевање српских општелексичких и чешћих терминолошких посебности.

„Будући да су у протеклих двадесетак година нека од приватних, притом углавном и аматерских, па и дилетантских издања о разликама између хрватског и српског неким страним колег(иниц)ама, понекад и с примесом слабо прикривене злурадости, послужила као добродошао 'доказ' о нарави језичке политике у Републици Хрватској, а и о наводним посртањима језикословне кроатистике као њеног претпостављеног стручног 'сервиса', изричито напомињем да је овај речник као ауторско дело настао без икакве и било чије 'наруџбине', па су и изнесена становишта и расуђивања у њему ауторска, дотично моја и само том насловнику треба насловити све критике, покуде, приговоре и замерке", пише Самарџија и отворено истиче да је до почетка деведесетих година прошлог века у Хрватској владао политиком брижно подупиран сербокроатизам који је разлике између хрватског и српског језика систематски минимализовао и игнорисао.

Број коментара 25

Пошаљи коментар

Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.