Пионир кибернетског хотелијерства или бизарна форма забаве?

На перферији лучког града Сасебо, у префектури Нагасаки, ради први роботизовани угоститељски објекат на свету.

У том хотелу на јапанском острву Кјушу, више од хиљаду километара јужно од престонице Токија, као рецепционери служе андроиди који наликују младој жени и робот у облику диносауруса, док и разне друге послове, попут преноса и смештаја пртљага, те управљања електричним уређајима, такође обављају кибернетске машине.

Роботи рецепционери имају способност да воде једноставан разговор, захваљујући скупом систему за препознавање људског гласа. Они су производи компаније „Кокоро“, са седиштем у Токију, о чијим технолошким иновацијама у области кибернетике је РТС већ извештавао.  

Унутрашњост хотела

Хотел на свом веб-сајту назива роботе рецепционере „главним особљем“ и наводи да је њихов квалитет у томе што ефикасно врше свој посао, па чак и пружају известан осећај (људске) топлоте, захваљујући томе што могу да говоре.

Међутим, први утисак који посетилац добије када уђе у просторију у којој га поред жене-робота очекује мали, гуштеролики диносаурус са смешном капицом на глави је да се налази у некаквом накарадном позоришту који су осмислили људи лошег укуса и смисла за хумор.

А кад тај механички рептил прозбори грленим људским гласом, осећај да се учествује у бизарној и ишчашеној представи измеша се с благом језом, па је тешко отети се утиску да назив „Чудни хотел“ (Henn na Hotel) верније одсликава атмосферу тог угоститељског објекта од текста који говори о квалитетима рецепционара.

Ипак, треба бити фер и рећи и да исти јапански идеограм служи и за писање и речи „промена“ и „мењати се“, те да власник хотела, јапанска компанија са холандским именом „Хаус тен бош“, тврди да гостима жели да пренесе и ту нијансу - односно, да ће се разни детаљи у хотелу у будућности стално мењати.

На путу до своје собе гост може да се опусти тако што ће пртљаг положити на мала роботизована колица која га сама полако носе до одредишта - у овом тренутку и даље толико споро да се чини једноставнијим и ефикаснијим да човек сам отегли торбе до своје просторије за боравак.

Поред андроида намењеног за пружање информација, робота у облику диносауруса који је првобитно пројектован с намером да послужи деци за забаву, аутономног транспортера пртљага и „интелигентних“ помагача у собама, асортиман кибернтеских машина различитог типа употпуњују индустријски робот који служи за одлагање кофера и торби у металне ормариће и малени робот-водич који госте упућује у ресторан ван зграде хотела, у којем, иначе, бар за сад, раде људи.     

Роботизовани хотел део је великог забавног парка

Овај необичан хотел смештен је у пространом забавном, историјском парку који представља реконструкцију традиционалног холандског насеља из Средњег века. Парк је изграђен у знак сећања на деловање помораца и трговаца из земље лала који су 1609. године у непосредној близини Сасебоа, на острву Хирадо, оформили мало трговачко насеље.

Двадесетак година касније они су пребачени на сићушно вештачко острво Деђима у заливу Нагасаки, које је од тада па све до 1853. служило као једина трговачка испостава преко које је Јапан упознавао европска достигнућа у области инжењерства, медицине и штампарства.

Наиме, након што је 1638. године у крви угушила велики устанак ратника и сељака на острву Кјушу, преобраћених у хришћанство деловањем католичких мисионара, тадашња војна влада на челу са шогуном забранила је одржавање и успостављање односа са свим западњацима, осим са холандским протестантима. 

Њима је дозволила да наставе трговину, зато што су, као противници католичких земаља Португалије и Шпаније, подржали шогунат у борби против устаника и зато што нису показивали аспирације да уздрмају постојећи друштвени и политички поредак ширењем своје вере.    
  
Оригинална иновација која ће заувек променити угоститељство или мода кратког даха?

„Чудни хотел“ несумњиво је необичан објекат који би много људи желело да бар једном види и испроба, и у том смислу је прави магнет за туристе, укључујући ту и оне који више од самог историјског парка желе да виде нову технологију, искусе интеракцију са роботима или доживе свет фантазије у стварности.

Објекат је отворен пре три месеца и у Јапану за њим тренутно влада велико интересовање, нарочито међу младима. Ноћење у том хотелу са 72 собе већ је укључено у туре за обилазак северног дела острва Кјушу, не као обичан смештај који гостима служи као база за истраживање околиша, већ као права туристичка дестинација.

Тако се „Чудни хотел“ већ уврстио у елитну групу угоститељских објеката који су сами по себи туристичка атракција, попут хотела „Бурџ калифа“ у Дубаију или „Рефлс хотела“ у Сингапуру.

Угоститељским тржиштем Јапана и, шире, источне Азије, влада жестока конкуренција, па су за опстанак стално потребне иновације, пружање нових садржаја и оригиналност, што „Чудни хотел“ сигурно поседује, па и то наговештава његов успех у будућности.

Остаје, међутим, питање да ли, такав стерилни хотел са бизарним детаљима попут ружне, аутоматизоване лутке диносауруса и „особљем“ које не може ништа да учини ван унапред програмиране шеме, може да економски опстане на дуже стазе када прође први талас радозналаца и знатижељника, и још важније, да ли тај нови тип угоститељског објекта генерално може да буде ишта више од модног таласа кратког даха, с обзиром на то да не поседује људску топлину и флексибилност какву имају класични хотели где посетиоци могу да уживају у природној комуникацији са људима од крви и меса, постављају питања без ограничења и лакше добију све што им затреба у некој ванредној ситуацији. 

Даље, иако се увођење робота у сектор услуга често рекламира као прилика за уштеду новца јер они не траже исплату личног дохотка, здравственог и пензионог осигурања, као ни слободне дане и годишњи одмор, истина је да сложени хуманоидни роботи коштају неколико стотина хиљада долара при куповини, захтевају излазак на терен специјалних екипа за одржавање бар два пута годишње и без проблема функционишу само око пет, шест година, те због тога, заправо, претстављају велики инвестициони ризик.

Ипак, власници „Чудног хотела“ рачунају да ће, дугорочно гледано, роботи коштати само четвртину од онога колико би коштала људска радна снага. Та рачуница чини се оптимистичном, али ако се испостави тачном, та уштеда ће сигурно бити остварена захваљујући једноставним, јефтиним машинама као што су робот-колица и мијатурни робот-водич који одмењују портире, а не захваљући андроидима.

Позитивни пословни салдо би значио да су планери хотела направили одличну пропорцију између скупих, софистицираних робота који плене пажњу и јефтиних, неугледних робота који обављају конкретне послове.

Време ће показати да ли је роботизовани хотел економски исплатив и да ли такав концепт угоститељског објекта у главама људи може да постане нешто више од пуке циркуске атракције, односно, (да пробамо да створимо нову кованицу) да ли „роботел“ може да остави иза себе забавни парк и нађе себи место у нормалним градским срединама. 

Један, донекле тужан, могући сценарио за будућност „Чудног хотела“ је да, након што почетно одушевљење машинама и техничким решењима у њему спласне, дође до промене у клијентели и уместо радозналих новинара, туриста и љубитеља технологије, тај објекат, у којем је, слично као у такозваним љубавним хотелима, могуће избећи погледе људи, почну да у већем броју посећују парови који желе да од других прикрију своје интимне односе.

Ипак, тај хотел не треба потценити јер је он први, рани експеримент у кибернетском хотелијерству, који ће сигурно прикупити важне, практичне информације и искуства и можда чак постати пионир једне читаве нове гране у сектору услуга и тако заувек променити градове и наша путовања.