Лабораторијске пљескавице на тржишту за пет година!

Све доскора, лабораторијски узгајана телетина звучала је као научна-фантастика, али убрзани развој молекуларне биологије и проучавања матичних ћелија учинили су да футуристички концепт постане реалност 2013. године.

Аргументи за одстрањивање животиња из људске једначине исхране практично су бесконачни. Индустрија меса каква данас постоји заузима огроман географски простор, троши изузетно много ресурса за производњу, ствара невероватну количину гасова који изазивају ефекат стаклене баште, умногоме је допринела појави бактерија отпорних на антибиотике и често је веома нехумана.

Уколико би лабораторијски узгојено месо могло да елиминише ове проблеме, и да притом буде укусно и доступно, онда се чини да би игнорисање његовог развоја представљало врхунски бахатлук човечанства.

Научници су све претходно наведене разлоге поприлично озбиљно схватили, па осим холаднских научника, њихове израелске колеге покушавају да узгоје пилеће груди, а улажу се велики напори у култивисању рибљих протеина.

Марк Пост, који је предводио холандски тим у прављењу лабораторијске пљескавице, основао је компанију "Mosa Meat" са циљем да што пре развије месо за масовну производњу, и сматра да је тај циљ остварив за пет година.

Пост је рекао за Би-Би-Си да би месо испрва морало да се унапред наручује, али да би се убрзо нашло у супермаркетима када би потражња постала довољно велика, чиме би и цена могла да буде смањена.

И док тачна цена није позната, највероватније ће бити конкурентна. Почетком ове године, Постов тим најавио је да је успео да смањи цену на нешто преко 11 долара по пљескавици, односно 36 долара за пола килограма.

Ипак, најбитније је каквог ће укуса месо бити. Уколико не задовољи тај критеријум, сви напори биће узалудни. Пост је и по том питању веома оптимистичан јер је његов тиме у процесу додавања кључног елемента који је недостајао приликом дегустације њиховој пљескавици 2013. године - маст.

Осим тога, стручњаци покушавају да пронађу начин да повећају количину гвожђа у мишићним влакнима - још један важан фактор који умногоме доприноси укусу.