Басне погрешне – гаврани су паметни, мрави лењи, а овце нису нимало наивне

Настале у најранијим временим, басне испредају приче чије поуке делују универзално, ванвременски. Ипак, природа их понекад оповргава, као што су то научници успели да докажу у барем три примера.

У басни Цврчак и мрав, цврчак је приказан као прави хедониста, који живи не размишљајући о томе шта ће бити сутра, док је мрав описан као марљив и озбиљан радник.

Али, у природи многи мрави воле да ленчаре. У септембарском броју часописа Behaioral Ecology and Sociobiology, биолози са Универзитета Аризоне открили су да је чак половина популације мравињака неактивна.

Амерички научници су посматрањем 225 мрава констатовали да се њих 34 брину о јајима, 26 су радници запослени ван гнезда, 62 обављају разне задатке док 103, што је готово половина, не раде ама баш ништа.

„Апсолутно ништа, ни потреба за одмором ни циркадијски ритам не могу да објасне њихово готово перманентно ленчарење“, наводе истраживачи.

У басни Вук и јагње, аутор истиче да је „право јачег“ неприкосновено и да слабији (јагње) неминовно мора да поклекне пред јачим (вук). Али, да ли је то увек тако у природи? Видео снимак који је направљен 2013. године у Норвешкој управо доказује супротно.

На снимку се виде три овце које се успешно супротстављају вуку који кидише на њих.

У басни Гавран и лисица, гавран је приказан као празноглава птица. У стварности, међутим, ствари стоје сасвим другачије.

Наиме, гавран је изузетно интелигентна животиња, свакако довољно бистра да не поверује у ласкања слаткоречивог преваранта.

У емисији Би-Би-Сија из 2014. године, приказано је како гавран стручно обавља неколико узастопних задатака: хвата камење, ређа га у кутију како би отворио врата иза којих је штап довољно дуг да с њим привуче храну.

Гаврани имају „облик аналитичне и дедуктувне интелигенције“, истичу научници. Конкретно, способни су да осмисле оруђе и да се њиме служе. А таква птица се једноставно не може сматрати ни глупом ни наивном.