Музеј ракији у част!

С јесени je за многе српске домаћине главни задатак да испеку чувену шљивовицу. Осим тога што је и ове године произведен који литар више, вест за све љубитеље ракије је да је ово најстарије српско пиће добило и свој музеј. Подно Авале домаћи, а све чешће и страни туристи, одушевљавају се укусом ракије и упознају с њеним историјатом.

Kазан за печење ракије из 1879. године у музеј је стигао из околине Ваљева. То је уједно и један од експоната, који највише привлачи пажњу љубитеља ракије, који о њој, чини се, ипак не знају много.

„Практично, српска ракија je помирила све меридијане и нама долазе гости од Гренланда до Аустралије, али најчешће посетиоци са енглеског говорног подручја - из Америке, Велике Британије, Канаде. Веома им је интересантан податак или чињеница да се у Србији ракија прави од воћа које они практично третирају храном“, указује власник Музеја ракије Мирослав Кубурић.

Многи кажу да с јесени у Србији свако село постане прави музеј ракије. Како се годишње произведе и неколико хиљада литара, када дођу у Србију, странци нису ускраћени да је пробају, али се све чешће интересују за то како настаје српска шљивовица.

А како и колико ракије се произведе од око 40 милиона стабала шљиве у Србији, странцима би најбољу лекцију могао да одржи доктор за српску ракију, како називају професора Пољопривредног факултета Нинослава Никићевића.

„Годинама тражим тачне податке о почетку печења шљивовице, јер сам убеђен да је старија и од француског коњака и од вискија. Рођење вискија је 1492. година, а коњака 1619. година. Која се ракија пекла овде и пре Косовског боја? Шљивовица!“, каже Никићевић.

Тек у Музеју страним туристима постане јасно, зашто је српски виски, како називају шљивовицу, Србима омиљено пиће.

„Раније су људи нешто сели па научили, јер да би радили како треба, поштено радили, ако су прадеда и деда погрешно радили, нису одвајали првенац или је било плесњиво буре за сазревање дестилата, а син и унук понављали исто, грешка се понављала 50 до 100 година. Раније се изгарало, поштено се радило, имали сте озбиљну конкуренцију у производњи ракије. Данас је све то другачије“, објашњава Никићевић.

Осим што може да заради у Музеју, квалитетна препеченица има потенцијала и на светском тржишту. Иако целокупни српски извоз ракије не би угасио жеђ једне Москве, засигурно би увећао српски буџет, а шљивовица би свакако постала озбиљна конкуренција руској вотки или француском коњаку.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.