Београд по квалитету живота пао на светској листи

Након завршене средње школе, тражио је начин да оде из Палестине и почне самостално да живи. Није се држао критеријума британског Економиста, па је Београд изабрао случајно.

„Кад кажем Београд мислим на леп провод и добро дружење. Ја мислим да је баш добро живети овде као студент и ја Београд посматрам као мајку јер ми је Београд дао шансу да почнем свој живот“, прича студент из Палестине.

Јасмина је имала други мотив. Београд је хтела да упозна, јер је Србија земља њених предака. Судећи по првом утиску, српску престоницу сместила би на крај листе лепих градова.

„Кад сам ја први пут дошла у Београд, била сам на железничкој станици рекла сам да је немогуће да то буде железничка станица за један главни град. Али када сам видела Кнез Михаилову онда све то тотално другачије изгледа. У овој улици сам видела људе који причају на различитим језицима и осећа се као мали центра Балкана“, наводи Јасмина Ђурђев, студенткиња докторских студија на Факултету политичких наука.

По чему Београд предњачи, а у чему је иза осталих европских престоница, сваког пролећа откривају најбољи српски студенти. Њих на путовање по Европи води Европски покрет у Србији.

„У почетку они су прво изненађени стварима које тамо виде, а које су другачије. Рецимо на почетку се смеју кад виде да неки воз полази у 2.38, међутим када он заиста и пође у 2.38 они су изненађени. Али врло брзо се навикну на те ствари и на тај ред који тамо влада и то им је први утисак“, прича Маша Живојиновић из Европског покрета у Србији.

Према истраживању британског Економиста, Мелбурн је град у којем се најбоље живи. Титулу европског шампиона добио је Беч. Управо аустријска престоница је и нама узор.

„У Бечу постоји тај комфор који се даје грађанима у смислу да учествују у плановима за изградњу. Град их често пита где на пример да буде парк, постоји то социјално становање које је јако добро уређено. Паркинзи су јако добро уређени и то све даје некакав квалитет живота. Беч је довољно велики, а у ствари је попут величине Београда“, указује градски менаџер Горан Весић.

Критеријуми по којима се рангирају градови су, између осталог, безбедност, здравствена заштита, образовање, инфраструктура и животна средина. Највише позиције на ранг листи заузимају градови средње величине у богатијим земљама са мањим бројем становника.

Велики градови попут Лондона и Њујорка, бар у истраживањима, нису баш примамљиви за живот.