Откривена нова врста човековог претка!

Само откриће изнедрило је нове мистерије на које научници треба да одговоре. Колико су старе кости? Како су успели да се домогну пећинске одаје до које се стиже компликованим путем где су одређени пролази широки само 18 центиметара?

На локалитету, око 50 километара североисточно од Јоханезбурга, пронађено је око 1.550 предмета и костију од када су га археолози открили 2013. године. За сада је утврђено да откопани фосили потичу са 15 појединаца, преноси Национална географија.

Истраживачи су ново створење назвали „хомо наледи“, што значи да припада роду хомо односно еволутивној групи људи у коју спадају и савремени људи. „Наледи“ значи „звезда“ на локалном језику и представља место на ком је откриће направљено – пећински систем "Rising Star" на подручју названом „Колевка човечанства“.

Ли Бергер, професор Универзитета у Јоханесбургу и вођа истраживачког подухвата, рекао је да анатомија „наледија“ сугерише да је био при дну хомо групе, што значи да је врста стара од 2,5 до 2,8 милиона година. Оставио је могућност да су кости нешто млађе.

„Све време нам је ова нова врста била пред носом у овој најистраженијој долини Африке. Хомо наледи би могао да буде мост између двоножних примата и људи. Из њихове морфологије можемо закључити када су се појавили. Ако се не варамо, то је било пре два и по милиона година“, објашњава Бергер. 

Кости „наледија“ су невероватно сличне онима хомо еректуса, предака модерних људи који је живео у јужној Африци пре 1,5 милиона година.

Бергер нову врсту описује као дугоноге и уске главе, а просечна висина мушкараца била је око један и по метар и тешки тек 45 килограма. Мозак им је био мали, тек величине поморанџе.

Према речима Криса Стрингера, из Природњачког музеја у Лондону, неки аспекти „хомо наледија“, као што су његове руке, шаке и ноге врло су блиске модерном човеку. Истовремено, његов мали мозак и облик горњег дела тела блискији су групи пре човека, названој аустралопитекус.

Остаци пронађених костију указују да су међу њима била новорођенчад, мала деца и старији припадници. У пећини се налазе још хиљаде костију.

Оно што је највише изненадило научнике јесте да је овај човеков предак сахрањивао своје мртве у пећини.

Иако има непознаница, пре свега колико су старе кости и како су доспеле у неприступачан део пећине, верује се да би ово откриће могло да да одговор на питање како се пре око два милиона година догодила транзиција од примитивног аустралопитекуса до примата из рода хомо, директних људских предака.