Човечја рука примитивнија од шимпанзине?

Наиме, тим америчких и шпанских научника тврди да је човечја рука примитивнија од руке нашег најближег живог рођака – шимпанзе.

Људска рука је заправо сличнија руци последњег заједничког претка ког су шимпанза и човек делили пре више милиона година.

У својој студији објављеној у часопису Nature Communications, истраживачи напомињу да је структура руке модерног човека више примитивна него што је резултат еволуције у контексту израде каменог оруђа.

Рука шимпанзи и орангутана се највише променила од одвајања ове две врсте у нову грану породичног стабла хоминида. Њихови прсти су постали дужи у односу на палац, што им је омогућило лакше кретање по дрвећу.

У поређењу са њиховом, човечја рука има дужи палац у односу на остале прсте, што омогућава људима да лакше хватају предмете.

Постоји широко распрострањено мишљење међу палеонтолозима да је последњи заједнички предак (ЛЦА) људи и мајмуна, чији је идентитет до данас остао нејасан, био прототип шимпанзе са рукама шимпанзе.

Тим предвођен Серхиом Алмесихом са Универзитета „Џорџ Вашингтон“ довео је ту теорију у питање.

Истраживачи су анализирали пропорције руку људи као и руку живих и фосилизованих мајмуна како би добили што бољу слику еволуције и открили да се људска рука веома мало променила од ЛЦА.

„Закључак који се неизбежно намеће је да када су hominini (племе потпородице Homininae које обухвата само врсте човек (Homo), шимпанза (Pan) и њихове изумрле претке) почели да систематично израђују камено оруђе, највероватније пре 3,3 милиона година, њихове руке су биле, имајући опште пропорције, готово идентичне начим данас“, рекао је Алмесиха за АФП.

„А ако је људска рука прилично примитивна, то значи да су 'релевантне' промене које су подстакле појаву широко распрострањене културе употребе каменог оруђа највероватније последица неуролошког, а не мануелног рада, тј. да је наш мозак био тај који је омогућио прилагођавање“, објаснио је.