Пензионер својим рукама гради задужбину

Када је пре 14 година пензионисан, банкарски службеник Младомир Протић одлучио је да у родном Милићевом Селу, на свом имању сагради цркву.

Богомољу је посветио Вазнесењу Господњем - Спасовдану. Црква још није освештана, али је упутио захтев СПЦ да та црква буде и канонски озваничена. Неимарски подухват је реализовао сам, и радом, и финансијски.

„У Милићевом Селу високе школе имамо 19 доктора наука, чак и академика и магистара. Надао сам се да ће ми мало, ови људи што су остали ту припомоћи, али слаба вајда. Предаћу је и поклонити искључиво православној хришћанској цркви“, каже Младомир Протић из Милићевог Села.

Да би неки објекат постао званично део Српске православне цркве, мора се градити на земљишту које је у власништву црквене општине. Потребан је и благослов надлежног епископа, али и технички услови.

„Израда пројекта, израда целокупне пројектне документације, дозволе грађевинске и свега оног што прати било коју другу градњу. Не може се то импровизовати, правити од свега и свачега, као што су бетонски блокови“, објашњава архијерејски намесник протојереј ставрофор Дмитар Луковић.

Док очекује одговор о судбини богомоље коју је саградио, Младомир Протић има довољно посла око куће и воћњака. А широм Србије и Европе га познају у другом издању.

„Здравица ми бајка, пензија ми мајка, песма ми је снајка, сељачки педигре, водим своје бриге, рођен на поселу у Милићевом селу. Свеукупан збир име ми је Младомир, усправан ко кочић, презивам се Протић“, поручује здравичар Младомир Протић.

Поред 93 здравице, написао је око седам хиљада песама, а од продатих књига обезбедио је део средстава за градњу цркве. Желео је да трајно остави траг фамилије у којој су поникла четири свештеника.